logo-white
EUzaTebe_logo

За установе високог образовања

Одговори на најважнија питања и дилеме

Високошколске установе у Србији треба да буду спремне да интегришу резултате државне матуре у процедуру пријемних испита, најмање годину дана пре њеног првог спровођења.

Овде наводимо најважнија питања и одговоре на тему тог процеса.

projekat matura

Зашто уводимо државну матуру?

О увођењу државне матуре у образовни систем Републике Србије се у образовним круговима разговара више од 10 година. Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године (СРОС) је усвојена 2012. године. Она предвиђа промене у систему уласка у високо образовање, кроз увођење матуре. Основни циљеви су да се унапреди квалитет пријема и селекције кандидата и да се уједначи процедура уписа.

Стратегија наглашава значај високог квалитета матуре на крају средњег образовања као својеврсног сведочанства да су усвојени сви основни стандарди ученичких постигнућа у средњем образовању и васпитању.

Додатно, државна матура има три функције:

  • сертификациону (њоме се завршава ниво средњошколског образовања),

  • селекциону (у смислу проходности на високошколске установе) и

  • евалуативну (резултати државне матуре могу дати важне податке за унапређивање система образовања у Републици Србији).

Шта све подразумева термин државна матура?

Државна матура подразумева завршне испите на крају средњошколског образовања, којих има четири „врсте“:

  • општа матура (ученици гимназија),
  • уметничка матура (за ученике средњих уметничких школа)
  • стручна матура (ученици средњих стручних школа) и
  • завршни испит (ученици средњих стручних школа који се школују у образовним профилима у трајању од три године).

Свака од представљених „врста“ завршних испита на крају средњошколског образовања има свој прописани садржај. Више информација потражите на страници посвећеној регулативи.

projekat matura

Који су закони релевантни за увођење и спровођење државне матуре?

Најважнији закони који регулишу увођење и спровођење државне матуре су Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о средњем образовању и васпитању.

Донета су и подзаконска акта која ближе дефинишу програм државне матуре (Правилник о програму опште и уметничке матуре и Правилник о програму стручне матуре и завршног испита).

У процесу је доношење стручних упутстава од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, која су намењена и средњим школама, а у вези су са процедурама спровођења државне матуре.

За установе високог образовања је најважнији Закон о високом образовању, који такође помиње државну матуру као један од услова за упис терцијарног нивоа образовања.

Која генерација ученика прва полаже државну матуру?

Прва генерација ученика који ће полагати државну матуру је она која је уписала средњу школу 2018/2019. школске године. То значи да ће ученици гимназија, средњих стручних школа (образовних профила који трају 4 године) и уметничких школа полагати државну матуру средином 2022. године, а пре њих, ученици трогодишњих профила средњих стручних школа ће полагати завршни испит већ средином 2021. године.

projekat matura

Шта треба да ураде високошколске установе?

Високошколске установе би требало да прилагоде своје процедуре уписа тако да резултати са државне матуре у њима буду видљиви и вредновани. С обзиром да ће прва генерација полагати средином 2022. године, високошколске установе би требало да дефинишу и прецизирају услове уписа најкасније у пролеће 2021. године.

Шта је до сада урађено у оквиру пројекта државне матуре по питању високог образовања?

Сарадња са високошколским установама је један од три стуба припрема за државну матуру.

Током 2019. године је обављено више састанака са представницима високошколских установа, ради информисања о државној матури и покретања дијалога на тему интеграције државне матуре у процедуре пријема у високошколске установе.

Урађена је Анализа пракси уписа на високошколске установе у Србији, која је укључила и фокус-групне дискусије са представницима различитих високошколских установа. Анализирани су:

  • подзаконски акти високошколских установа и њихова усклађеност са стратешким и законодавним оквиром,

  • стање конкуренција за упис на узоркованим високошколским установама (“потражња” од стране будућих студената у односу на број превиђених места),

  • пријемни испити и заступљеност општеобразовних и других предмета из средњошколског нивоа образовања у пријемним испитима на високошколским установама,

  • конгруентност предмета који ће се полагати на државној матури и предмета који се полажу на пријемним испитима итд.

Такође, ова анализа је укључила и идентификовање потреба високошколских установа за подршком пројекта државне матуре у циљу интеграције резултата државне матуре у процедуре пријема будућих студената.

projekat matura

На који начин је академска заједница укључена у увођење и спровођење државне матуре?

Академска заједница је врло укључена у увођење и спровођење државне матуре, од увођења државне матуре у Стратегију развоја образовања у Србији (2012), преко учествовања у изради Концепта државне матуре, па све до актуелног учешћа у радним групама које израђују тестовни материјал за државну матуру.

Наставно особље са преко 20 високошколских установа је укључено у израду тестовног материјала за државну матуру. То је нарочито важно из перспективе осигурања квалитета државне матуре и изградње поверења академске заједнице у државну матуру.

projekat matura

Шта је план за даљу подршку високошколским установама?

У јуну 2020. године су припремане радионице/обуке које ће обухватити све високошколске установе у Републици Србији. Главни циљ ових активности је пружање подршке високошколским установама у интеграцији резултата државне матуре у процедуре пријема нових кандидата, будућих студената.

Радионице/обуке су планиране за јесен 2020. године.

Такође, израђен је и Уводни материјал за обуке са високошколским установама, који садржи важне информације о државној матури и одговорностима високошколских установа.

Након радионица/обука, пројекат државне матуре ће обезбедити и индивидуалне консултације са високошколским установама које имају потребу за додатном подршком (нпр. дефинисање услова уписа нових кандидата, прецизирање односа вредновања резултата са државне матуре и средњошколског успеха ученика, измене/допуне интерних аката итд.).