Informacije za škole i školske uprave

Ko je u okruzima i školama zadužen za državnu maturu

Na vrhu piramide izvršilaca državne mature je Republička komisija za opštu, umetničku i stručnu maturu. Pod njom su okružne komisije, koje se formiraju u školskim upravama. U svim školama se imenuju maturske komisije.  Za ispite iz umetničkih nastavnih predmeta ili za praktične delove ispita, škole formiraju jednu ili više školskih ispitnih komisija.

Svi članovi svih ovih komisija i svi drugi koji sprovode maturu, moraju da primene osnovna načela državne mature, pre svega zahtev da svi kandidati polažu ispite pod jednakim uslovima (uz neophodno prilagođavanje potrebama učenika sa smetnjama ili invaliditetom).

Šta radi okružna komisija

Okružnim komisijama školske maturske komisije na vreme dostavljaju podatke o prijavljenim kandidatima, uz podatke o ispitima koje oni polažu. Okružna komisija onda objedinjuje te podatke i prosleđuje ih na republički nivo, radi pripreme dovoljnog broja ispitnih paketa za sve škole. Takođe raspoređuje u druge škole kandidate prijavljene za ispite koji se u njihovoj matičnoj školi ne organizuju.

U danima ispita, okružna komisija preuzima ispitne materijale sa mesta štampanja i prosleđuje ih školskim maturskim komisijama. Posle ispita, ocenjuje opravdanost žalbi kandidata na rezultate ocenjivanja njihovih testova. Obaveštava republičku matursku komisiju o toku ispita i eventualnim nepravilnostima. Kasnije objedinjuje izveštaje školskih maturskih komisija iz svog okruga i doprinosi pripremi godišnjeg izveštaja. Tokom priprema za polaganje, samog sprovođenja ispita i u vreme analize ispita, neposredno sarađuje sa medijima, lokalno i šire. Obavlja i ostale poslove koje sprovođenje mature u konkretnom okrugu zahteva.

Kako se formira školska maturska komisija

Školska maturska komisija, sastavljena od raspoloživog nastavnog osoblja, je ključni maturski tim u svakoj školi. Ima najmanje četiri člana. Njom rukovodi direktor škole, koji bira svog zamenika, sekretara komisije i bar još jednog člana.

Na početku školske godine, direktor mora da imenuje školsku matursku komisiju za period od 1. novembra do 31. oktobra te školske godine. Pre imenovanja, predloženi kandidati moraju da potpišu izjavu o eventualnom srodstvu sa kandidatima koji polažu maturu u toj školi. Ovo je ograničeno na decu, pastorke ili srodnike u prvom kolenu.

Škole moraju da objave sastav maturskih komisija najkasnije do kraja oktobra tekuće školske godine.

Šta su dužnosti školske maturske komisije

Školske maturske komisije učestvuju u pripremama probne i prave mature u školama. Pre svega, sastavljaju i prosleđuju baze podataka o kandidatima i ispitima koje su oni prijavili. Imaju i druge dužnosti:

• imenuju školske ispitne komisije i usmeravaju njihov rad
• obezbeđuju uslove da se matura sprovede po planu i odgovaraju za tajnost i poverljivost
• obaveštavaju školske uprave o eventualnim izmenama, naknadno izmenjenim prijavama i slično
• podnose predloge i organizuju ispite za kandidate sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
• predlažu dežurne nastavnike
• utvrđuju kalendar i objavljuju datume i vreme polaganja pisanih testova i praktičnih delova ispita
• određuju pravila ponašanja koja važe za vreme sprovođenja mature
• određuju i pripremaju prostorije u kojima će se održavati ispiti
• raspoređuju kandidate za pismene ispite i za praktične delove ispita i školske ispitne komisije po prostorijama u kojima će se održavati ispiti.

U slučaju povreda ispitnih pravila, odlučuju o eventualnim kaznenim merama.

Posle polaganja ispita i ocenjivanja:

• obaveštavaju kandidate o rezultatima
• odlučuju o prigovorima kandidata i, po razrešenju svih prigovora, dodeljuju javne isprave o položenoj maturi.

Potom učestvuju u pripremi godišnjeg izveštaja o državnoj maturi, u saradnji sa obrazovnim zavodima. Takođe obavljaju druge neophodne poslove koje državna matura iziskuje.

Šta su dužnosti školske ispitne komisije

Tročlane školske ispitne komisije su zadužene da ocenjuju ispite iz umetničkih predmeta na umetničkoj maturi, odnosno praktične delove stručnih ispita na stručnoj maturi. Sem onih vezanih za usko stručna pitanja, članovi ispitnih komisija imaju brojne opšte zadatke:

• proveravaju pripremljenost prostorija u kojima će se održavati ispiti,
• identifikuju i raspoređuju kandidate koji pristupaju ispitu,
• daju im uputstva pre polaganja,
• proveravaju da li su predali sve ispitne radove na završetku polaganja.

Kako se formiraju školske ispitne komisije

Školske ispitne komisije se za period prvog i drugog ispitnog roka formiraju najkasnije do 1. aprila školske godine u kojoj se sprovodi državna matura. Kao i u prethodnom slučaju, blisko srodstvo sa nekim od kandidata je prepreka za imenovanje lica i u školsku ispitnu komisiju.

Zavisno od vrste škole i tipa ispita koji se u njoj održavaju, škola može da ima najmanje jednu, a po potrebi i više ispitnih komisija.

Ukoliko škola ima veliki broj kandidata za umetnički predmet ili praktični deo stručnog ispita, školska maturska komisija može da imenuje veći broj školskih ispitnih komisija. Isto tako, ako nema dovoljan broj stručnjaka u svom nastavnom osoblju, može da imenuje stručnjake iz drugih škola. I za njih važi isti uslov da nisu u sukobu interesa.

Koji su najvažniji rokovi

Zbog velikog broja učenika, gradova i škola, rokovi su izuzetno bitni za uspešno sprovođenje državne mature. Nijedan korak ne sme da kasni, jer odlaganje bilo kog detalja može da ugrozi regularnost ispita. Naglašavamo neke od vremenskih zahteva:

• Školska maturska komisija mora najmanje pet dana pre početka ispitnog roka zvanično da obavesti članove školske ispitne komisije i dežurne nastavnike o pravilima.
• Na dan polaganja, školska maturska komisija mora da sazove dežurne nastavnike, odnosno članove ispitnih komisija, i da im preda ispitne materijale i finalna uputstva najmanje 60 minuta pre testa ili 30 minuta u slučaju praktičnog dela ispita.
• Škola mora da objavi kalendar ispita na oglasnoj tabli i drugom bitnom mestu u školi i na sajtu škole najkasnije pre početka drugog polugodišta školske godine u kojoj se sprovodi državna matura.
• Škola mora da sprovede i probnu maturu za sve učenike u godini sprovođenja državne mature (po sadašnjem planu, to je predviđeno za proleće 2022. godine, a detalji će biti objavljeni na našem kalendaru).

Kako će se škole pripremiti za državnu maturu

Plan priprema za sprovođenje državne mature predviđa da direktori škola i školsko nastavno osoblje, kao i zaposleni u školskim upravama iz cele Srbije, dobiju obuke i priručnike o sprovođenju. Ovo će biti organizovano na vreme, kako bi svi u potpunosti razumeli principe i standarde, i proučili podzakonska akta u kojima su detaljno navedene njihove dužnosti vezane za sprovođenje mature.

Šta se radi u slučaju nepravilnosti

Ispitivanje desetina hiljada kandidata podrazumeva i izvestan broj izuzetaka – na pr. blagovremenih ili neblagovremenih odjava, kašnjenja na samo polaganje ispita, nepravilno popunjenih testova i drugih neregularnosti.

Kolektivi škola će blagovremeno znati i moći da uvežbaju različite vanredne scenarije, kako bi svoje dužnosti izvršili na najbolji mogući način.

Kako će se ocenjivati testovi i praktični delovi ispita

Kolektivi škola će posebno biti obučeni za ocenjivanje, kao najosetljiviji deo maturske procedure. Biće upoznati sa svim detaljima predviđenim za to da nijedan učenik ne bude zakinut ili na bilo koji način neopravdano povlašćen u odnosu na sve druge kandidate.

Ovo je detaljno regulisano u pripremljenim podzakonskim aktima, a škole će i kroz obuke savladati kriterijume na raznovrsnim konkretnim primerima.

Kako će se vrednovati proces sprovođenja državne mature

Kada završe ocenjivanje i postupke po opravdanim žalbama kandidata, škole će moći da se posvete analizi postupanja i rezultata. Zatim će utvrđene podatke i svoja zapažanja proslediti dalje. Prikupljene i objedinjene informacije omogućiće da se jasno sagleda opšti tok državne mature u celoj zemlji, kao i ukupni rezultati koje su učenici ostvarili.

Kada finalni godišnji izveštaj bude poznat i njima, škole će biti u prilici da sagledaju svoj rad u odnosu na druge škole. Na osnovu toga, moći će da obave osnovano samoocenjivanje i objektivnije vrednovanje svoga rada.

Takođe će moći da učestvuju u javnoj razmeni zaključaka i ideja i u planiranju narednih koraka, zajedno sa drugim školama i ostalim učesnicima. Za ovo će im biti na raspolaganju različite tehničke mogućnosti i prilike za stručnu i javnu debatu.

Iz ovako dokumentovanog sagledavanja, u potonjoj školskoj godini svaka škola će moći da poboljša svoj rad, što će vremenom unaprediti srednje obrazovanje u celini.