На врху пирамиде извршилаца државне матуре је Републичка комисија за општу, уметничку и стручну матуру. Под њом су окружне комисије, које се формирају у школским управама. У свим школама се именују матурске комисије. За испите из уметничких наставних предмета или за практичне делове испита, школе формирају једну или више школских испитних комисија.
Сви чланови свих ових комисија и сви други који спроводе матуру, морају да примене основна начела државне матуре, пре свега захтев да сви кандидати полажу испите под једнаким условима (уз неопходно прилагођавање потребама ученика са сметњама или инвалидитетом).
Окружним комисијама школске матурске комисије на време достављају податке о пријављеним кандидатима, уз податке о испитима које они полажу. Окружна комисија онда обједињује те податке и прослеђује их на републички ниво, ради припреме довољног броја испитних пакета за све школе. Такође распоређује у друге школе кандидате пријављене за испите који се у њиховој матичној школи не организују.
У данима испита, окружна комисија преузима испитне материјале са места штампања и прослеђује их школским матурским комисијама. После испита, оцењује оправданост жалби кандидата на резултате оцењивања њихових тестова. Обавештава републичку матурску комисију о току испита и евентуалним неправилностима. Касније обједињује извештаје школских матурских комисија из свог округа и доприноси припреми годишњег извештаја. Током припрема за полагање, самог спровођења испита и у време анализе испита, непосредно сарађује са медијима, локално и шире. Обавља и остале послове које спровођење матуре у конкретном округу захтева.
Школска матурска комисија, састављена од расположивог наставног особља, је кључни матурски тим у свакој школи. Има најмање четири члана. Њом руководи директор школе, који бира свог заменика, секретара комисије и бар још једног члана.
На почетку школске године, директор мора да именује школску матурску комисију за период од 1. новембра до 31. октобра те школске године. Пре именовања, предложени кандидати морају да потпишу изјаву о евентуалном сродству са кандидатима који полажу матуру у тој школи. Ово је ограничено на децу, пасторке или сроднике у првом колену.
Школе морају да објаве састав матурских комисија најкасније до краја октобра текуће школске године.
Школске матурске комисије учествују у припремама пробне и праве матуре у школама. Пре свега, састављају и прослеђују базе података о кандидатима и испитима које су они пријавили. Имају и друге дужности:
У случају повреда испитних правила, одлучују о евентуалним казненим мерама.
После полагања испита и оцењивања:
Потом учествују у припреми годишњег извештаја о државној матури, у сарадњи са образовним заводима. Такође обављају друге неопходне послове које државна матура изискује.
Трочлане школске испитне комисије су задужене да оцењују испите из уметничких предмета на уметничкој матури, односно практичне делове стручних испита на стручној матури. Сем оних везаних за уско стручна питања, чланови испитних комисија имају бројне опште задатке:
Школске испитне комисије се за период првог и другог испитног рока формирају најкасније до 1. априла школске године у којој се спроводи државна матура. Као и у претходном случају, блиско сродствo са неким од кандидата је препрека за именовање лица и у школску испитну комисију.
Зависно од врсте школе и типа испита који се у њој одржавају, школа може да има најмање једну, а по потреби и више испитних комисија.
Уколико школа има велики број кандидата за уметнички предмет или практични део стручног испита, школска матурска комисија може да именује већи број школских испитних комисија. Исто тако, ако нема довољан број стручњака у свом наставном особљу, може да именује стручњаке из других школа. И за њих важи исти услов да нису у сукобу интереса.
Због великог броја ученика, градова и школа, рокови су изузетно битни за успешно спровођење државне матуре. Ниједан корак не сме да касни, јер одлагање било ког детаља може да угрози регуларност испита. Наглашавамо неке од временских захтева:
План припрема за спровођење државне матуре предвиђа да директори школа и школско наставно особље, као и запослени у школским управама из целе Србије, добију обуке и приручнике о спровођењу. Ово ће бити организовано на време, како би сви у потпуности разумели принципе и стандарде, и проучили подзаконска акта у којима су детаљно наведене њихове дужности везане за спровођење матуре.
Колективи школа ће благовремено знати и моћи да увежбају различите ванредне сценарије, како би своје дужности извршили на најбољи могући начин.
Колективи школа ће посебно бити обучени за оцењивање, као најосетљивији део матурске процедуре. Биће упознати са свим детаљима предвиђеним за то да ниједан ученик не буде закинут или на било који начин неоправдано повлашћен у односу на све друге кандидате.
Ово је детаљно регулисано у припремљеним подзаконским актима, а школе ће и кроз обуке савладати критеријуме на разноврсним конкретним примерима.
Када финални годишњи извештај буде познат и њима, школе ће бити у прилици да сагледају свој рад у односу на друге школе. На основу тога, моћи ће да обаве основано самооцењивање и објективније вредновање свога рада.
Из овако документованог сагледавања, у потоњој школској години свака школа ће моћи да побољша свој рад, што ће временом унапредити средње образовање у целини.