logo-white
EUzaTebe_logo

Информације за школе и школске управе

Како се спроводи државна матура у окрузима и школама широм Србије

Ко је у окрузима и школама задужен за државну матуру

На врху пирамиде извршилаца државне матуре је Републичка комисија за општу, уметничку и стручну матуру. Под њом су окружне комисије, које се формирају у школским управама. У свим школама се именују матурске комисије.  За испите из уметничких наставних предмета или за практичне делове испита, школе формирају једну или више школских испитних комисија.

Сви чланови свих ових комисија и сви други који спроводе матуру, морају да примене основна начела државне матуре, пре свега захтев да сви кандидати полажу испите под једнаким условима (уз неопходно прилагођавање потребама ученика са сметњама или инвалидитетом).

Шта ради окружна комисија

Окружним комисијама школске матурске комисије на време достављају податке о пријављеним кандидатима, уз податке о испитима које они полажу. Окружна комисија онда обједињује те податке и прослеђује их на републички ниво, ради припреме довољног броја испитних пакета за све школе. Такође распоређује у друге школе кандидате пријављене за испите који се у њиховој матичној школи не организују.

У данима испита, окружна комисија преузима испитне материјале са места штампања и прослеђује их школским матурским комисијама. После испита, оцењује оправданост жалби кандидата на резултате оцењивања њихових тестова. Обавештава републичку матурску комисију о току испита и евентуалним неправилностима. Касније обједињује извештаје школских матурских комисија из свог округа и доприноси припреми годишњег извештаја. Током припрема за полагање, самог спровођења испита и у време анализе испита, непосредно сарађује са медијима, локално и шире. Обавља и остале послове које спровођење матуре у конкретном округу захтева.

 

 

 

Како се формира школска матурска комисија

Школска матурска комисија, састављена од расположивог наставног особља, је кључни матурски тим у свакој школи. Има најмање четири члана. Њом руководи директор школе, који бира свог заменика, секретара комисије и бар још једног члана.

На почетку школске године, директор мора да именује школску матурску комисију за период од 1. новембра до 31. октобра те школске године. Пре именовања, предложени кандидати морају да потпишу изјаву о евентуалном сродству са кандидатима који полажу матуру у тој школи. Ово је ограничено на децу, пасторке или сроднике у првом колену.

Школе морају да објаве састав матурских комисија најкасније до краја октобра текуће школске године.

Шта су дужности школске матурске комисије

Школске матурске комисије учествују у припремама пробне и праве матуре у школама. Пре свега, састављају и прослеђују базе података о кандидатима и испитима које су они пријавили. Имају и друге дужности:

  • именују школске испитне комисије и усмеравају њихов рад
  • обезбеђују услове да се матура спроведе по плану и одговарају за тајност и поверљивост
  • обавештавају школске управе о евентуалним изменама, накнадно измењеним пријавама и слично
  • подносе предлоге и организују испите за кандидате са сметњама у развоју и инвалидитетом
  • предлажу дежурне наставнике
  • утврђују календар и објављују датуме и време полагања писаних тестова и практичних делова испита
  • одређују правила понашања која важе за време спровођења матуре
  • одређују и припремају просторије у којима ће се одржавати испити
  • распоређују кандидате за писмене испите и за практичне делове испита и школске испитне комисије по просторијама у којима ће се одржавати испити.

У случају повреда испитних правила, одлучују о евентуалним казненим мерама.

После полагања испита и оцењивања:

  • обавештавају кандидате о резултатима
  • одлучују о приговорима кандидата и, по разрешењу свих приговора, додељују јавне исправе о положеној матури.

Потом учествују у припреми годишњег извештаја о државној матури, у сарадњи са образовним заводима. Такође обављају друге неопходне послове које државна матура изискује.

Шта су дужности школске испитне комисије

Трочлане школске испитне комисије су задужене да оцењују испите из уметничких предмета на уметничкој матури, односно практичне делове стручних испита на стручној матури. Сем оних везаних за уско стручна питања, чланови испитних комисија имају бројне опште задатке:

  • проверавају припремљеност просторија у којима ће се одржавати испити,
  • идентификују и распоређују кандидате који приступају испиту,
  • дају им упутства пре полагања,
  • проверавају да ли су предали све испитне радове на завршетку полагања.

Како се формирају школске испитне комисије

Школске испитне комисије се за период првог и другог испитног рока формирају најкасније до 1. априла школске године у којој се спроводи државна матура. Као и у претходном случају, блиско сродствo са неким од кандидата је препрека за именовање лица и у школску испитну комисију.

Зависно од врсте школе и типа испита који се у њој одржавају, школа може да има најмање једну, а по потреби и више испитних комисија.

Уколико школа има велики број кандидата за уметнички предмет или практични део стручног испита, школска матурска комисија може да именује већи број школских испитних комисија. Исто тако, ако нема довољан број стручњака у свом наставном особљу, може да именује стручњаке из других школа. И за њих важи исти услов да нису у сукобу интереса.

Који су најважнији рокови

Због великог броја ученика, градова и школа, рокови су изузетно битни за успешно спровођење државне матуре. Ниједан корак не сме да касни, јер одлагање било ког детаља може да угрози регуларност испита. Наглашавамо неке од временских захтева:

  • Школска матурска комисија мора најмање пет дана пре почетка испитног рока званично да обавести чланове школске испитне комисије и дежурне наставнике о правилима.
  • На дан полагања, школска матурска комисија мора да сазове дежурне наставнике, односно чланове испитних комисија, и да им преда испитне материјале и финална упутства најмање 60 минута пре теста или 30 минута у случају практичног дела испита.
  • Школа мора да објави календар испита на огласној табли и другом битном месту у школи и на сајту школе најкасније пре почетка другог полугодишта школске године у којој се спроводи државна матура.
  • Школа мора да спроведе и пробну матуру за све ученике у години спровођења државне матуре (по садашњем плану, то је предвиђено за пролеће 2022. године, а детаљи ће бити објављени на нашем календару).

Како ће се школе припремити за државну матуру

План припрема за спровођење државне матуре предвиђа да директори школа и школско наставно особље, као и запослени у школским управама из целе Србије, добију обуке и приручнике о спровођењу. Ово ће бити организовано на време, како би сви у потпуности разумели принципе и стандарде, и проучили подзаконска акта у којима су детаљно наведене њихове дужности везане за спровођење матуре.

Шта се ради у случају неправилности

Испитивање десетина хиљада кандидата подразумева и известан број изузетака – на пр. благовремених или неблаговремених одјава, кашњења на само полагање испита, неправилно попуњених тестова и других нерегуларности.

Колективи школа ће благовремено знати и моћи да увежбају различите ванредне сценарије, како би своје дужности извршили на најбољи могући начин.

Како ће се оцењивати тестови и практични делови испита

Колективи школа ће посебно бити обучени за оцењивање, као најосетљивији део матурске процедуре. Биће упознати са свим детаљима предвиђеним за то да ниједан ученик не буде закинут или на било који начин неоправдано повлашћен у односу на све друге кандидате.

Ово је детаљно регулисано у припремљеним подзаконским актима, а школе ће и кроз обуке савладати критеријуме на разноврсним конкретним примерима.

Како ће се вредновати процес спровођења државне матуре

Када заврше оцењивање и поступке по оправданим жалбама кандидата, школе ће моћи да се посвете анализи поступања и резултата. Затим ће утврђене податке и своја запажања проследити даље. Прикупљене и обједињене информације омогућиће да се јасно сагледа општи ток државне матуре у целој земљи, као и укупни резултати које су ученици остварили.

Када финални годишњи извештај буде познат и њима, школе ће бити у прилици да сагледају свој рад у односу на друге школе. На основу тога, моћи ће да обаве основано самооцењивање и објективније вредновање свога рада.

Такође ће моћи да учествују у јавној размени закључака и идеја и у планирању наредних корака, заједно са другим школама и осталим учесницима. За ово ће им бити на располагању различите техничке могућности и прилике за стручну и јавну дебату.

Из овако документованог сагледавања, у потоњој школској години свака школа ће моћи да побољша свој рад, што ће временом унапредити средње образовање у целини.