Министарство просвете, науке и технолошког развоја припремило је нацрте докумената који треба да регулишу како ће бити спроведена општа, уметничка и стручна матура, односно завршни испити. Пошто ниједне реформе нема без нове регулативе, ово је крупан корак ка државној матури.
То је резултат вишемесечних консултација између надлежних одељења Министарства и тима за техничку помоћ пројекта државне матуре. Из тих разговора, обимне преписке и више верзија разних нацрта, настао је први конкретни правни акт посвећен у целости детаљима спровођења државне матуре.
Због рокова које диктира школски календар, тим за техничку помоћ (ТТП) је прво припремио стручно упутство за одржавање завршних испита у средњим стручним школама. Наиме, иако се медијске најаве фокусирају на динамику припрема за полагање прве државне матуре, испите по новом матурском моделу ће најпре полагати ученици који нису, нити ће бити матуранти.
Ово је природан резултат поделе нашег средњег стручног образовања на два вида школовања. Школе у трогодишњем трајању припремају ученике за улазак на тржиште рада. Стручне школе које трају четири године отварају ученицима и могућност да уписују факултете у матичној области за коју су се образовали. Први на ред да полажу логично долазе ученици чије је школовање краће.
Концепција стандардизовања испита на крају средњег образовања се односи на читаву генерацију ученика. Планови за њено спровођење не разматрају могућност раздвајања ученика одређеног годишта по томе када треба да заврше средње образовање. Још у документу из 2017. године, који излаже концепт идеје националних испита на крају средње школе, наведено је да ће ученици трогодишњих школа ове испите полагати једну годину пре својих вршњака.
Додуше, припреме подзаконских аката којима ће се регулисати увођење и касније спровођење државне матуре су почеле једним свеобухватним документом – нацртом правилника за спровођење опште, уметничке и стручне матуре. Припремили су га били експерти пројекта државне матуре, у консултацији са надлежнима из Министарства и образовних завода.
У тај нацрт су увршћена и нека од решења доказаних у међународној пракси, у земљама Европске уније. Међутим, због специфичности школског система Србије, све добре идеје нису нужно ни биле примењиве.
Кроз више верзија, овај нацрт је све прецизније предвиђао детаље стандардизованих испита – како се ученици пријављују да полажу, како се опредељују за испите, како се затим прави распоред полагања, ко надзире ток свих испита, како се врши оцењивање испитних тестова и слично. Нека од тих питања су представљала озбиљан изазов и управо то је захтевало више верзија процедуре.
Како се примицао планирани термин првог пилотирања, тако су се све више постављала питања где ће се полагати предвиђене симулације завршних испита. Пилотирање тих испита, који се састоје од практичних задатака, требало је да обухвати изабрани узорак ученика средњих стручних школа са трогодишњим трајањем. За валидну пробу тих испита такође треба обезбедити опремљен простор, потрошни материјал и оцењиваче – једнако као и за стварне испите, само у мањем обиму.
Пошто је циљ трогодишњих стручних школа уско везан за потребе привреде, завршне испите оцењују мешовити тимови, у којима су и наставници и представници послодаваца. Такве специфичности везане за ове практичне испите не важе за тестирање ученика на крају четворогодишњег образовања. Стога је у Министарству недавно одлучено да се и саме процедуре за ове две различите врсте испита – за практичан рад и за писане тестове – раздвоје.
Тако је уводни општи нацрт правилника постао основа за бар два одвојена подзаконска акта. Стручно упутство за полагање завршних испита на крају средњег образовања у трогодишњем трајању у међувремену је усаглашено са законским и другим одредбама и сада је спремно за усвајање. Датум од ког ће оно бити у примени ће бити накнадно објављен.
Правни оквир о државној матури регулишу одредбе више закона и правилника. Потражите их на нашој страници посвећној регулативи.