Добре праксе европских матура на радионици размене знања у Београду

Објављено: 27.02.2020.

У четвртак, 27. фебруара, у хотелу Метропол у Београду, организовали смо целодневну радионицу за размену међународних искустава на тему матуре. Стручњаци из пет земаља ЕУ – Хрватске, Словеније, Естоније, Пољске, и Чешке – поделили су са колегама из Србије своја искуства.

Гости из четири земље Европске уније који су допутовали у Београд, говорили су о изазовима са којима су се сусретали приликом увођења националне матуре. Представник Естоније на крају није могао да допутује, али су учесници у материјалима добили и слајдове које је био припремио.

Уводне речи

Скуп су отворили министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић и амбасадор Европске уније у Србији Сем Фабрици. Гости из земаља Европске уније су били: Хрвоје Младинић из Хрватске, Дамир Зупанц из Словеније, Марчин Смолик из Пољске и Мартин Уловец из Чешке.

Најпре је министар Шарчевић нагласио да је државна матура независна оцена средњег образовања и ставио је у контекст укупне реформе образовног система, чији ји стратешки циљ квалитет. Нагласио је да се у прошлости недовољно улагало у образовни систем и да се сада то мења, уз европску помоћ. Посебно се захвалио страним гостима на доласку и на спремности да поделе своја искуства са домаћим стручњацима.

Амбасадор Фабрици је описао циљеве европске помоћи и видове кроз које се она примењује. Подсетио је да је образовање темељно људско право, које захтева стрпљење и истрајност, да би се образовни системи оспособили да прате сложеност савременог друштва. Уз побољшања која је Србија, уз подршку из ЕУ, остварила у реформи образовања, истакао је и предности које ће државна матура донети ученицима. Захвалио се свима на прилици да се образовној заједници детаљније представе стандарди досегнути у европским друштвима.

Потом је Вацлав Кленха, вођа тима Пројекта државне матуре, присутнима представио планове и активности у оквиру пројекта. Затим је Др Александар Пајић, посебни саветник министра за средње образовање, упознао учеснике радионице са концептом и корацима у увођењу државне матуре у Србији. Изнео је бројне детаље о изазовима, решењима, роковима и очекиваним трошковима.

Функцију домаћина скупа поделили су Бранислав Ранђеловић, в.д. директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, и Грегор Мохорчич, кључни експерт за матурске испите на Пројекту државне матуре.

Радни део скупа

Скупу су присуствовали представници најважнијих српских образовних институција, укључених у припреме за увођење матуре на националном нивоу. Зато смо госте замолили да се у својим излагањима, и касније током дискусије, посебно осврну на задатке и задужења појединих институција. Такође је било речи о методологији припреме испитних материјала, начинима оцењивања, условима уписа на високошколске установе, буџетима и управљању подацима.

Први страни гост, Хрвоје Младинић, начелник Информацијско-рачуналног одјела и предметни координатор за Физику и Информатику у Националном центру за вањско вредновање образовања Хрватске, упознао је учеснике радионице са одликама државне матуре која је у Хрватској уведена пре тачно десет година.

Др Дарко Зупанц, директор Државног испитног центра Словеније, изложио је учесницима специфичности националне матуре која је уведена пре 25 година. Указао је на велике разлике између опште и стручне матуре и на разноврсна практична решења која је Словенија имала времена да развије.

Др Марчин Смолик, Директор Централне испитне комисије Пољске, био је следећи известилац на нашој радионици за размену међународних искустава у спровођењу националних матура. Представио је веома сложен матурски систем који је Пољска, са 40 милиона становника, морала да развије.

Мартин Уловец, члан Заступничког дома Парламента Чешке републике, говорио о концепту и кључним одликама националне матуре у својој земљи. Отворено је говорио о проблемима на које матура утиче, међу којима је, например, известан пораст броја ученика који превремено напуштају средњу школу последњих година, иако европски просек раног одустајања у истом периоду опада.

Дискусија и закључци

У поподневном блоку одржане су две панел дискусије. Фокусирале се на кључне функције државне матуре: сертификацију и селекцију. Прва дискусија, чији је модератор био Александар Бауцал, била је посвећена методологији државне матуре. Учесници су сазнали чак и детаље спровођења испита, на пример, како се предупређују проблеми које могу да изазову сићушне справе или чести изласци ученика до тоалета. Изванредне утиске домаћих стручњака резимирао је у овом делу радионице Радован Живковић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Друга дискусија, коју је модерирала Снежана Медић, бавила се односом матуре и уписивања на високо образовање. Између осталог, било је речи, па и неких изненађујућих сазнања, о (не)поверењу факултета, о постизању жељених ефеката, очувању интегритета и изградњи угледа матуре на дуги рок, као и о утицају модела финансирања факултета на уписивање студената. У овај део дискусије укључила се, у име домаће образовне заједнице, Марија Крнета из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, која је отворено одговорила на неке дилеме и питања посетилаца.

* * *

Различити образовни системи срели су се са сличним изазовима – неповерењем и отпором приликом увођења завршних испита, али су у већој или мањој мери остварили и жељени исход. Неколико година након увођења националне матуре, унапредили су квалитет образовања. А то је циљ којем и Србија тежи кроз ову капиталну промену у свом образовном систему.

Радионицом „Размена међународних искустава“ у хотелу „Метропол“ у Београду, настављамо припреме за прво пилотирањe државне матуре, које по плану треба да реализујемо у мају ове године.

Овде можете погледати или преузети дневни ред радионице. Пренос скупа је било могуће пратити уживо на нашој страници на Фејсбуку, а на њој су сада доступни ти видео снимци.

Слајдови свих говорника су доступни на нашем сајту, као и фотографије. Извештај са скупа је доступан овде.