За разлику од оцењивања у склопу школе коју тестирани ученици похађају (где професори познају већину ученика, чак и ако им непосредно не предају), екстерно оцењивање се ради изван школе коју ти кандидати похађају. Тако се добијају поуздани резултати. Када се организују провере знања на националном нивоу – рецимо на државној матури – онда се као екстерни оцењивачи ангажују професори из многих или из свих школа. Обезбеди се да они не знају чије тестове прегледају и да не прегледају тестове ученика школе у којој раде. Понекад две државе краткорочно размене наставнике за ту потребу, ако за одређене предмете или подручја рада нема довољно наставника да екстерно оцене ученике у својим земљама. Овај приступ омогућује и школама да објективније упореде своје резултате са сличним установама, које раде у сличним условима.