Završni skup Projekta državne mature

14. decembar 2022.

Posle gotovo četiri godine rada, stručni tim Projekta državne mature organizovao je višesatnu svečanu konferenciju, kao sažet pregled čitavog procesa priprema za uvođenje standardizovanih ispita na nacionalnom nivou na kraju srednjeg obrazovanja.

Skupu je prisustvovalo oko 160 ljudi, okupljenih u velikoj sali hotela Metrolol Palas u Beogradu. Oko hiljadu ljudi je uživo pratilo prenos konferencije preko zvanične stranice na Fejsbuku.

Pozdravni govori

Na početku skupa, Tamara Ikonomov iz projektnog tima ukratko je podsetila prisutne na začetak ideje o uvđenju državne mature. Potom je sve goste pozdravio ministar prosvete Branko Ružić.

Ministar se zahvalio stručnom timu Projekta, koji je ustanovama sistema četiri godine pružao tehničku pomoć. Zahvalio se i Evropskoj uniji, koja je finansirala projekat.

Naglasivši da je državna matura velika promena na bolje i da nema razloga da se dalje odlaže, izrazio je uverenje da će biti sprovedena, u interesu maturanata i u saradnji sa akademskim ustanovama. Govoreći o izgradnji poverenja između srednjeg i visokog obrazovanja, podsetio je na seriju razgovora koju ovih dana, zajedno sa svojim timom, vodi sa univerzitetima.

Naglasio je da je obrazovni sistem sada daleko spremniji za ovaj reformski iskorak, koji više nije rizičan, a koji će uticati na celu obrazovnu vertikalu.

Posle ministra prosvete, prisutnima se, uz prevod, obratila Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ukazala je na delikatnost ove izazovne reforme, koja ima veliki potencijal da poveća kvalitet i jednakost pristupa visokom obrazovanju za svakog studenta.

Potvrdila je i da će Evropska unija nastaviti da podržava obrazovni sistem u Srbiji, kao što je podržala ovaj način da se na osnovu pouzdanih pokazatelja ubuduće poboljšava srednje obrazovanje. Ohrabrila je ustanove sistema da na vrednim rezultatima ovog projekta nastave da grade poverenje svih učesnika u ovu važnu reformu.

Posle uvodnog dela skupa, tokom kraće pauze, ministar je dao izjave predstavnicima medija. Naglasio je važnost državne mature i uverenje da će ona zaživeti prema planu.

Pregled Projekta

Osvrt na sam Projekat državne mature i njegove rezultate dala je potom Jelena Tadžić, direktorka projekta, u ime kompanije DAI. Podsetila je da se projekat odvijao na fonu pandemije kovida, koja je bila prepreka, ali istovremeno i razlog da se inovira. Bio je to veliki izazov za tim, rekla je, ali i za institucije sa kojima su stručnjaci PDM neposredno sarađivali. Istakla je potom najkrupnije rezultate Projekta.

Podsetila je da je prva – najizazovnija – komponenta Projekta bila fokusirana na pripremu sistema za uvođenje ispita. U oviru nje, izrađena je ili revidirana brojna regulativa, izrađeno nekoliko kapitalnih analiza, kao i specifikacija informacionog sistema na osnovu koje se sada izrađuje takav sistem. Srž posla bila su ipak dva pilotiranja, odnosno priprema, izvođenje i evaluacija testiranja, rekla je.

Rad u okviru druge komponente Projekta obuhvatao je saradnju sa visokoobrazovnim ustanovama oko uvođenja novog sistema za upis studenata, odnosno konsultacije i brojne sastanke sa 47 akademskih ustanova, među kojima su i četiri privatna univerziteta. Razvijena je mreža od preko 400 saradnika sa raznih fakulteta, sa kojima se radilo na kriterijumima za upis, naglasila je.

U okviru treće komponente, čiji je zadatak bilo informisanje javnosti o državnoj maturi, bilo je organizovano mnogo događaja, a korišćeni su i brojni kanali. Izrađen je vebsajt i uspostavljene su zvanične stranice na društvenim medijima. Sistemu se sada predaje i aktivan info-servis (help desk) kroz koji se komuniciralo sa brojnim akterima unutar sistema i sa stotinama građana, rekla je Jelena Tadžić.

Kao vrlo bitne navela je i brojne obuke, držane neposredno ili, od izbijanja epidemije, mahom onlajn. Raznovrsne obuke tokom projekta obuhvatile su stotine, čak i hiljade ljudi. Na kraju su i akreditovane, kao opcija za dalji profesionalni razvoj nastavnika.

Svoje izlaganje Jelena Tadžić završila je numeričkim pokazateljima kojima je ilustrovala koliko je zamašan i kompleksan bio ovaj projekat.

Radni procesi

Na sceni joj se potom pridružio Gregor Mohorčič, vođa projektnog tima. Zajedno su vodili razgovor sa Milanom Šipovcem i Milanom Kecmanom, članovima radnih grupa za izradu ispitnih materijala. Bilo je reči o izazovu koji je njih i njihove kolege iz radnih grupa motivisao, o podršci koju su dobili, o obukama, o saradnji sa univerzitetskim nastavnicima i o tome kako su unutar grupa učili jedni od drugih, kao i od stručnjaka iz projektnog tima.

Potom je Aleksandra Rosić, jedna od dve koordinatorke radnih grupa, govorila o radu na izradi ispitnih materijala. To je podrazumevalo više stotina sastanaka i složen proces izrade zadataka, koji je dočarala. Govorila je o kontroli kvaliteta i naglasila da nijedan od skoro 17 hiljada urađenih zadataka nije delo jednog autora, već da su svi članovi grupa i njihovi saradnici – lektori, prevodioci, recenzenti, dizajneri i drugi – dali zajednički doprinos.

Posle nje, Dragica Pavlović-Babić je govorila o novim standardima postignuća. U okviru tog posla, izrađen je novi koncept metodologije izrade standarda za opšteobrazovne predmete, i to i za osnovne i za srednje škole, uključujući i tri predmeta koji ranije nisu imali standarde. Potom su te radne grupe posvetile pažnju specifičnim predmetnim kompetencijama, kako se nastava ne bi opteretila faktima, već da bi se savladavalo učenje, razumevanje i primena znanja.

Maja Vujović i Jovana Petrović, koje su, uz Tamaru Ikonomov, radile na informisanju brojnih ciljnih grupa, govorile su o izazovima rada u vreme sazrevanja društvenih medija i digitalnih alata. Predstavile su i izazove sa kojima su dolazile u susret kroz kontakte sa građanima u okviru info-servisa i zvaničnih stranica državne mature. Prikazale su i kraći video o najvažnijim dostignućima u oblasti komunikacije državne mature.

Nika Šlamberger je potom podsetila prisutne na detalje dva pilotiranja održana tokom projekta, pogotovo na razne varijacije testova koje su bile neophodne. Direktor srednje stručne škole Siniša Kojić predstavio je kako su škole doživele ova pilotiranja. Naglasio je i sličnost procedura sa procedurama za organizovanje završnih ispita u osnovnim školama.

Filip Nenadić, član stručnog tima za analizu rezultata testiranja, predstavio je raznovrsna saznanja koja su dobijena iz detaljnog sagledavanja popunjenih testova. Njegova koleginica Svetlana Pavlović dopunila ga je, ukratko opisavši i kako je meren kvalitet procedura. Naglasila je značaj svih ovih analiza, u svetlu činjenice da u Srbiji još uvek nema nacionalnih testiranja, i podvukla njihovu buduću ulogu u unapređivanju kvaliteta srednjeg obrazovanja.

Segment posvećen saradnji sa visokoškolskim ustanovama otpočeo je kraćim videom koji je hronološki predstavio komunikaciju projektnog tima sa fakultetima. O usklađivanju buduće državne mature sa upisnim merilima fakulteta razgovarale su tri profesorke: Jelena Parojčić, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koja je vodila razgovor kao članica stručnog tima Projekta, zatim Zorica Knežević Jugović, prodekanka Tehnološkog fakulteta u Beogradu i Natalija Jovanović, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu.

Objašnjavajući kako su se njihovi fakulteti opredeljivali prema ispitima državne mature, one su naglasile značaj strogog poštovanja procedura prilikom polaganja. Takođe su ohrabrile učenike srednjih stručnih škola da apliciraju za sve fakultete koje žele. Iskustva naime pokazuju da su baš ti učenici među boljim studentima, npr. na filološkim smerovima.

Pre pauze, Gregor Mohorčič je razgovarao sa profesorom Aleksandrom Baucalom, članom stručnog tima Projekta. Prof. Baucal je bio i član mešovite radne grupe koja je sastavila originalni koncept državne mature – početnu zamisao, koja je u ove četiri godine isprobana u praksi.

Govoreći o preporukama koje proizilaze iz rada Projekta, prof. Baucal je naveo proširenje Liste opšteobrazovnih predmeta sa tri predmeta za koje nisu bili izrađeni standardi postignuća (to su: psihologija, sociologija i filozofija), što je kasnije dovelo do inicijative da se za sve opteobrazovne predmete urade potpuno novi standardi, koja je i uspešno sprovedena.

Zatim je naveo pitanje određivanja pragova uspeha na ispitima, za koje su predočene prednosti i mane oba pristupa – jednog po kom se niži pragovi određuju pre polaganja, i drugog, po kom se pragovi određuju nakon što se sagledaju rezultati određene generacije učenika.

Zatim se osvrnuo na funkciju, kao merilo pri osmišljavanju ispita. Naime, tri obavezna ispita, čija je svrha sertifikaciona, moraju biti vezani za program koji su učenici imali tokom srednjeg obrazovanja. Ali izborni predmeti, usmereni ka kvalifikovanju za nastavak školovanja, mogu u izvesnoj meri da se podešavaju prema upisnim politikama fakulteta.

Naglasio je i važnost saradnje između učesnika institucionalnih procesa i njihovog zajedničkog sagledavanja rezultata državne mature, jer će, istakao je, ovaj ispitni instrument morati da se podešava prvih godina.

Zahvalnost kolegama

Na kraju prvog dela skupa, Jelena Tadžić se zahvalila stručnom timu Projekta za požrtvovan rad tokom sve četiri godine. Od kolega iz obrazovnih institucija posebno se zahvalila Neveni Vraneš i Mariji Krneti iz Ministarstva prosvete, kao i Maji Todorović iz ZUOV-a i Kati Simić Mišić iz ZVKOV-a. Na kraju je naglasila ulogu koju je odigrala Irena Radinović, menadžerka projekta ispred Delegacije Evropske unije.

Završna panel-diskusija

Posle pauze, Gregor Mohorčič vodio je jednočasovni razgovor sa ključnim predstavnicima obrazovnih ustanova koje nastavljaju proces uvođenja državne mature. U diskusiji su učestvovali: ispred Ministarstva prosvete, državna sekretarka Marijana Dukić Mijatović i pomoćnik ministra Miloš Blagojević, zatim Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Maja Todorović, rukovoditeljka Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ZUOV-a i Siniša Kojić, predsednik Saveta za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Na pitanje o narednim koracima nadležnih u ovom procesu, državna sekretarka je istakla dijalog sa univerzitetima. Izrazila je poverenje u kapacitete ZVKOV-a i uverenje da će Zavod biti spreman za prvu državnu maturu 2024. godine.

Na slično pitanje, pomoćnik ministra se opredelio za komunikaciju kao najvažniji element uspešnog uvođenja državne mature, pre svega radi otklanjanja dilema. Precizirao je da je potrebno u školama imati stalne predstavnike mature, koji će učenicima pružati podršku oko izbora ispita i priprema za polaganje.

Na pitanje o ključnim dilemama, koje preostaju posle bliske saradnje Projekta i ZVKOV-a, direktor Zavoda je naglasio strah koji postoji kod učenika i nastavnika, kao i važnost komunikacije, jasnih i nedvosmislenih informacija koje jedine mogu da ga otklone.

Izrazio je i nadu da će biti obezbeđena i neophodna sredstva za realizaciju tako zamašnog poduhvata kakva je državna matura, koja je skupa gde god da se sprovodi.

Na pitanje o predstojećim koracima u stručnom obrazovanju, predstavnica ZUOV-a objasnila je da je u 2023. godini na redu izrada programa mature za svaki obrazovni profil u stručnom obrazovanju, a da su u planu i raznovrsne obuke za buduće učesnike državne mature. Takođe je između dva zavoda već započet i proces transfera znanja, procedura, ali i zadataka za praktične delove ispita, koji mogu da se upotrebe već na završnom ispitu u proleće 2023. godine.

Na pitanje kako cela školska zajednica – nastavnici, stručna udruženja itd. – može da podrži ovaj proces, predsednik SSOOO istakao je potrebu da se odagnaju zebnje učenika, koji su zabrinuti. Važno je objasniti im da će državna matura da poveća dostupnost studija svima, a njihovim roditeljima objasniti da će kroz školsko polaganje, bez plaćanja prijemnih taksi, imati uštede.

Na pitanje gde vide državnu maturu kroz godinu ili dve, Marijana Dukić Mijatović je  istakla njenu stratešku dimenziju i uverenje da će se uspešno implementirati planovi i napraviti jedan uređen sistem, u korist učenika.

Za Miloša Blagojevića najvažnije je što će učenici uskoro znati šta treba da polažu za koji fakultet, i da će se ubrzo sprovoditi kvalitetne obuke za ocenjivače i druge učesnike.

Na isto pitanje, Branislav Ranđelović je odgovorio da treba biti realan i prve godine očekivati slabe rezultate na ispitima, što ne sme da nas obeshrabri, jer će biti bolji posle nekoliko godina. Taj dugoročan i važan posao se ne radi da bi bili ukinuti prijemni ispiti niti umanjena autonomija univerziteta, već radi poboljšavanja srednjeg obrazovanja.

Maja Todorović je rekla da za godinu dana očekuje da svi programi mature budu dovršeni i predati radnim grupama, za pripremu praktičnih ispita za 2024. godinu. Takođe očekuje, rekla je, da zažive sve potrebne obuke za dežurne nastavnike, supervizore, i druge činioce.

Siniša Kojić je siguran da će učenici, kada se uvere da državna matura zaista nastupa, više koristiti mogućnost dodatne nastave da povećaju fond časova za ispite koje će polagati. Kad budu znali da je došlo vreme, naći će sve predviđene načine da se što bolje pripreme za to testiranje.

Zahvaljujući se govornicima, Gregor Mohorčič je izrazio uverenje da će ubuduće biti još ovakvih skupova, jer su saradnja i građenje razumevanja – kao i cela državna matura – u najboljem interesu učenika.

Potom se Marijana Dukić Mijatović, zatvarajući konferenciju, još jednom zahvalila Projektu državne mature. Zahvalila se i svim učesnicima, naglasivši da je potrebno da svi budemo kao jedan tim.

Četvorosatni skup završen je svečanim koktelom za učesnike.

Snimak prenosa konferencije možete pogledati na našoj stranici na Fejsbuku. Album sa fotografijama sa skupa dostupan je u našoj galeriji.