Завршни скуп Пројекта државне матуре
14. децембар 2022.
После готово четири године рада, стручни тим Пројекта државне матуре организовао је вишесатну свечану конференцију, као сажет преглед читавог процеса припрема за увођење стандардизованих испита на националном нивоу на крају средњег образовања.
Скупу је присуствовало око 160 људи, окупљених у великој сали хотела Метролол Палас у Београду. Око хиљаду људи је уживо пратило пренос конференције преко званичне странице на Фејсбуку.
Поздравни говори
На почетку скупа, Тамара Икономов из пројектног тима укратко је подсетила присутне на зачетак идеје о увђењу државне матуре. Потом је све госте поздравио министар просвете Бранко Ружић.
Министар се захвалио стручном тиму Пројекта, који је установама система четири године пружао техничку помоћ. Захвалио се и Европској унији, која је финансирала пројекат.
Нагласивши да је државна матура велика промена на боље и да нема разлога да се даље одлаже, изразио је уверење да ће бити спроведена, у интересу матураната и у сарадњи са академским установама. Говорећи о изградњи поверења између средњег и високог образовања, подсетио је на серију разговора коју ових дана, заједно са својим тимом, води са универзитетима.
Нагласио је да је образовни систем сада далеко спремнији за овај реформски искорак, који више није ризичан, а који ће утицати на целу образовну вертикалу.
После министра просвете, присутнима се, уз превод, обратила Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији. Указала је на деликатност ове изазовне реформе, која има велики потенцијал да повећа квалитет и једнакост приступа високом образовању за сваког студента.
Потврдила је и да ће Европска унија наставити да подржава образовни систем у Србији, као што је подржала овај начин да се на основу поузданих показатеља убудуће побољшава средње образовање. Охрабрила је установе система да на вредним резултатима овог пројекта наставе да граде поверење свих учесника у ову важну реформу.
После уводног дела скупа, током краће паузе, министар је дао изјаве представницима медија. Нагласио је важност државне матуре и уверење да ће она заживети према плану.
Преглед Пројекта
Осврт на сам Пројекат државне матуре и његове резултате дала је потом Јелена Таџић, директорка пројекта, у име компаније ДАИ. Подсетила је да се пројекат одвијао на фону пандемије ковида, која је била препрека, али истовремено и разлог да се иновира. Био је то велики изазов за тим, рекла је, али и за институције са којима су стручњаци ПДМ непосредно сарађивали. Истакла је потом најкрупније резултате Пројекта.
Подсетила је да је прва – најизазовнија – компонента Пројекта била фокусирана на припрему система за увођење испита. У овиру ње, израђена је или ревидирана бројна регулатива, израђено неколико капиталних анализа, као и спецификација информационог система на основу које се сада израђује такав систем. Срж посла била су ипак два пилотирања, односно припрема, извођење и евалуација тестирања, рекла је.
Рад у оквиру друге компоненте Пројекта обухватао је сарадњу са високообразовним установама око увођења новог система за упис студената, односно консултације и бројне састанке са 47 академских установа, међу којима су и четири приватна универзитета. Развијена је мрежа од преко 400 сарадника са разних факултета, са којима се радило на критеријумима за упис, нагласила је.
У оквиру треће компоненте, чији је задатак било информисање јавности о државној матури, било је организовано много догађаја, а коришћени су и бројни канали. Израђен је вебсајт и успостављене су званичне странице на друштвеним медијима. Систему се сада предаје и активан инфо-сервис (хелп деск) кроз који се комуницирало са бројним актерима унутар система и са стотинама грађана, рекла је Јелена Таџић.
Као врло битне навела је и бројне обуке, држане непосредно или, од избијања епидемије, махом онлајн. Разноврсне обуке током пројекта обухватиле су стотине, чак и хиљаде људи. На крају су и акредитоване, као опција за даљи професионални развој наставника.
Своје излагање Јелена Таџић завршила је нумеричким показатељима којима је илустровала колико је замашан и комплексан био овај пројекат.
Радни процеси
На сцени јој се потом придружио Грегор Мохорчич, вођа пројектног тима. Заједно су водили разговор са Миланом Шиповцем и Миланом Кецманом, члановима радних група за израду испитних материјала. Било је речи о изазову који је њих и њихове колеге из радних група мотивисао, о подршци коју су добили, о обукама, о сарадњи са универзитетским наставницима и о томе како су унутар група учили једни од других, као и од стручњака из пројектног тима.
Потом је Александра Росић, једна од две координаторке радних група, говорила о раду на изради испитних материјала. То је подразумевало више стотина састанака и сложен процес израде задатака, који је дочарала. Говорила је о контроли квалитета и нагласила да ниједан од скоро 17 хиљада урађених задатака није дело једног аутора, већ да су сви чланови група и њихови сарадници – лектори, преводиоци, рецензенти, дизајнери и други – дали заједнички допринос.
После ње, Драгица Павловић-Бабић је говорила о новим стандардима постигнућа. У оквиру тог посла, израђен је нови концепт методологије израде стандарда за општеобразовне предмете, и то и за основне и за средње школе, укључујући и три предмета који раније нису имали стандарде. Потом су те радне групе посветиле пажњу специфичним предметним компетенцијама, како се настава не би оптеретила фактима, већ да би се савладавало учење, разумевање и примена знања.
Маја Вујовић и Јована Петровић, које су, уз Тамару Икономов, радиле на информисању бројних циљних група, говориле су о изазовима рада у време сазревања друштвених медија и дигиталних алата. Представиле су и изазове са којима су долазиле у сусрет кроз контакте са грађанима у оквиру инфо-сервиса и званичних страница државне матуре. Приказале су и краћи видео о најважнијим достигнућима у области комуникације државне матуре.
Ника Шламбергер је потом подсетила присутне на детаље два пилотирања одржана током пројекта, поготово на разне варијације тестова које су биле неопходне. Директор средње стручне школе Синиша Којић представио је како су школе доживеле ова пилотирања. Нагласио је и сличност процедура са процедурама за организовање завршних испита у основним школама.
Филип Ненадић, члан стручног тима за анализу резултата тестирања, представио је разноврсна сазнања која су добијена из детаљног сагледавања попуњених тестова. Његова колегиница Светлана Павловић допунила га је, укратко описавши и како је мерен квалитет процедура. Нагласила је значај свих ових анализа, у светлу чињенице да у Србији још увек нема националних тестирања, и подвукла њихову будућу улогу у унапређивању квалитета средњег образовања.
Сегмент посвећен сарадњи са високошколским установама отпочео је краћим видеом који је хронолошки представио комуникацију пројектног тима са факултетима. О усклађивању будуће државне матуре са уписним мерилима факултета разговарале су три професорке: Јелена Паројчић, са Фармацеутског факултета у Београду, која је водила разговор као чланица стручног тима Пројекта, затим Зорица Кнежевић Југовић, продеканка Технолошког факултета у Београду и Наталија Јовановић, деканка Филозофског факултета у Нишу.
Објашњавајући како су се њихови факултети опредељивали према испитима државне матуре, оне су нагласиле значај строгог поштовања процедура приликом полагања. Такође су охрабриле ученике средњих стручних школа да аплицирају за све факултете које желе. Искуства наиме показују да су баш ти ученици међу бољим студентима, нпр. на филолошким смеровима.
Пре паузе, Грегор Мохорчич је разговарао са професором Александром Бауцалом, чланом стручног тима Пројекта. Проф. Бауцал је био и члан мешовите радне групе која је саставила оригинални концепт државне матуре – почетну замисао, која је у ове четири године испробана у пракси.
Говорећи о препорукама које произилазе из рада Пројекта, проф. Бауцал је навео проширење Листе општеобразовних предмета са три предмета за које нису били израђени стандарди постигнућа (то су: психологија, социологија и филозофија), што је касније довело до иницијативе да се за све оптеобразовне предмете ураде потпуно нови стандарди, која је и успешно спроведена.
Затим је навео питање одређивања прагова успеха на испитима, за које су предочене предности и мане оба приступа – једног по ком се нижи прагови одређују пре полагања, и другог, по ком се прагови одређују након што се сагледају резултати одређене генерације ученика.
Затим се осврнуо на функцију, као мерило при осмишљавању испита. Наиме, три обавезна испита, чија је сврха сертификациона, морају бити везани за програм који су ученици имали током средњег образовања. Али изборни предмети, усмерени ка квалификовању за наставак школовања, могу у извесној мери да се подешавају према уписним политикама факултета.
Нагласио је и важност сарадње између учесника институционалних процеса и њиховог заједничког сагледавања резултата државне матуре, јер ће, истакао је, овај испитни инструмент морати да се подешава првих година.
Захвалност колегама
На крају првог дела скупа, Јелена Таџић се захвалила стручном тиму Пројекта за пожртвован рад током све четири године. Од колега из образовних институција посебно се захвалила Невени Вранеш и Марији Крнети из Министарства просвете, као и Маји Тодоровић из ЗУОВ-а и Кати Симић Мишић из ЗВКОВ-а. На крају је нагласила улогу коју је одиграла Ирена Радиновић, менаџерка пројекта испред Делегације Европске уније.
Завршна панел-дискусија
После паузе, Грегор Мохорчич водио је једночасовни разговор са кључним представницима образовних установа које настављају процес увођења државне матуре. У дискусији су учествовали: испред Министарства просвете, државна секретарка Маријана Дукић Мијатовић и помоћник министра Милош Благојевић, затим Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, Маја Тодоровић, руководитељка Центра за стручно образовање и образовање одраслих ЗУОВ-а и Синиша Којић, председник Савета за средње стручно образовање и образовање одраслих.
На питање о наредним корацима надлежних у овом процесу, државна секретарка је истакла дијалог са универзитетима. Изразила је поверење у капацитете ЗВКОВ-а и уверење да ће Завод бити спреман за прву државну матуру 2024. године.
На слично питање, помоћник министра се определио за комуникацију као најважнији елемент успешног увођења државне матуре, пре свега ради отклањања дилема. Прецизирао је да је потребно у школама имати сталне представнике матуре, који ће ученицима пружати подршку око избора испита и припрема за полагање.
На питање о кључним дилемама, које преостају после блиске сарадње Пројекта и ЗВКОВ-а, директор Завода је нагласио страх који постоји код ученика и наставника, као и важност комуникације, јасних и недвосмислених информација које једине могу да га отклоне.
Изразио је и наду да ће бити обезбеђена и неопходна средства за реализацију тако замашног подухвата каква је државна матура, која је скупа где год да се спроводи.
На питање о предстојећим корацима у стручном образовању, представница ЗУОВ-а објаснила је да је у 2023. години на реду израда програма матуре за сваки образовни профил у стручном образовању, а да су у плану и разноврсне обуке за будуће учеснике државне матуре. Такође је између два завода већ започет и процес трансфера знања, процедура, али и задатака за практичне делове испита, који могу да се употребе већ на завршном испиту у пролеће 2023. године.
На питање како цела школска заједница – наставници, стручна удружења итд. – може да подржи овај процес, председник ССООО истакао је потребу да се одагнају зебње ученика, који су забринути. Важно је објаснити им да ће државна матура да повећа доступност студија свима, а њиховим родитељима објаснити да ће кроз школско полагање, без плаћања пријемних такси, имати уштеде.
На питање где виде државну матуру кроз годину или две, Маријана Дукић Мијатовић је истакла њену стратешку димензију и уверење да ће се успешно имплементирати планови и направити један уређен систем, у корист ученика.
За Милоша Благојевића најважније је што ће ученици ускоро знати шта треба да полажу за који факултет, и да ће се убрзо спроводити квалитетне обуке за оцењиваче и друге учеснике.
На исто питање, Бранислав Ранђеловић је одговорио да треба бити реалан и прве године очекивати слабе резултате на испитима, што не сме да нас обесхрабри, јер ће бити бољи после неколико година. Тај дугорочан и важан посао се не ради да би били укинути пријемни испити нити умањена аутономија универзитета, већ ради побољшавања средњег образовања.
Маја Тодоровић је рекла да за годину дана очекује да сви програми матуре буду довршени и предати радним групама, за припрему практичних испита за 2024. годину. Такође очекује, рекла је, да заживе све потребне обуке за дежурне наставнике, супервизоре, и друге чиниоце.
Синиша Којић је сигуран да ће ученици, када се увере да државна матура заиста наступа, више користити могућност додатне наставе да повећају фонд часова за испите које ће полагати. Кад буду знали да је дошло време, наћи ће све предвиђене начине да се што боље припреме за то тестирање.
Захваљујући се говорницима, Грегор Мохорчич је изразио уверење да ће убудуће бити још оваквих скупова, јер су сарадња и грађење разумевања – као и цела државна матура – у најбољем интересу ученика.
Потом се Маријана Дукић Мијатовић, затварајући конференцију, још једном захвалила Пројекту државне матуре. Захвалила се и свим учесницима, нагласивши да је потребно да сви будемо као један тим.
Четворосатни скуп завршен је свечаним коктелом за учеснике.
Снимак преноса конференције можете погледати на нашој страници на Фејсбуку. Албум са фотографијама са скупа доступан је у нашој галерији.