logo-white
EUzaTebe_logo
Округли сто о постизању регуларности државне матуре

Округли сто о постизању регуларности државне матуре

17. новембар 2022.

Како обезбедити регуларност у спровођењу државне матуре – тема је округлог стола којим смо наставили циклус отворених разговора на тему увођења државне матуре.

Ову тему и стручна и широка јавност виде као један од значајних изазова у спровођењу државне матуре. Током округлог стола разговарали смо о добрим праксама у другим земљама, о прописаним процедурама и могућим инструментима за обезбеђивање регуларности завршних испита.

Током дискусије смо навели и евидентирали најпрактичније начине и адекватна решења којима би се обезбедила регуларност процеса.

Скуп смо организовали у београдском хотелу БАХ, у четвртак, 17. новембра 2022. године, од 10 до 14 часова.

Ток скупа

На почетку скупа, вођа тима државне матуре Грегор Мохорчич је најпре најавио специјалног госта из Загреба, а потом дао реч представнику Министарства просвете, Милошу Благојевићу, помоћнику министра за средње образовање и образовање одраслих,  који је укратко поздравио учеснике скупа.

Присутне је затим, преко апликације зум, поздравио гост из Загреба, управник Националног центра за вањско вредновање образовања, Винко Филиповић, ком су се домаћини скупа захвалили на недавном гостопримству током студијске посете том центру. Он је укратко са учесницима разменио обостране позитивне утиске о гостовању представника образовних установа из Србије, које је Пројекат државне матуре недавно организовао.

Колегиница Александра Росић са Пројекта државне матуре нагласила је да су например приликом недавне студијске посете холандском институту ЦИТО, чланови наше делегације боравили само у одређеним деловима те зграде и да нису ни видели просторије који су под посебним режимом, ради тајности.

Винко Филиповић је у свом излагању навео три кључне ствари нужне за успешно спровођење државне матуре.

Квалитетном испиту претходе многе активности, рекао је. Почетак свега је јавни позив, на који се јављају најбољи наставници. Центар сваке године именује стручну радну скупину. Имају дугогодишњих чланова, који већ 14 година раде, али је освежавају новим људима, чиме спречавају евентуално затварање за нове идеје. Сви чланови потписују изјаву о тајности, односно забрану да било коме комуницирају садржај испита.

Ако њихово дете треба да полаже матурски испит, морају унапред да обавесте НЦВВО о томе. Ранија забрана је важила све до трећег колена, али сваке године су морали да се одрекну по 2-3 члана радне скупине, па сад сродност ограничавају само на децу чланова.

Лакше је ући у хрватско министарство просвете, него у НЦВВО, нагласио је. Просторије сваког наставног предмета имају камеру. Ући се може само уз допуштење предметног саветника. Максимална заштићеност се постиже тако што ни за кога нема уласка у просторију где се одлажу испитни материјали. За 13 година рада, нису имали ситуацију да су материјали кришом изнесени из Центра. Дешавало се додуше да је у неким школама било проблема. Например једном се испит морао поновити јер је у школи проваљено у просторију са материјалима.

Свака средња школа има матурског координатора. Та особа добија олакшицу у радној норми, зависно о величини школе; може бити и до 14 сати (у сразмери са бројем ученика). Важно је да директори школа делегирају најбоље људе – особе од поверења, које су и добри организатори. Они одговарају и за повраћај материјала из школа у Центар, рекао је колега Филиповић.

Материјали се штампају у сертификованој Агенцији за комерцијалну дјелатност, где се иначе израђују и пасоши и личне карте. Та иста установа и пакује тестове, у посебном простору, са посебним тимом запослених. Они ту не могу имати личне ствари, већ их одлажу у посебне ормариће, пре него што пролазе кроз детектор за метал. Комуникацију са спољном средином одржавају једним старинским мобилним телефоном без камере. Овај систем већ две године беспрекорно функционише, нагласио је директор хрватског испитног центра.

Трећи елемент је регуларност током полагања испита, рекао је. У свакој просторији у којој се полаже испит постоје два дежурна наставника и један испред. Матура се одвија крајем 5. и током 6. месеца. Обавезне испите, који су најмасовнији, раде по завршетку редовне наставе, да би олакшали организацију испита школама. Мана тога је што су тада ученици већ помало уморни.

У школама имају школска испитна повјеренства, која чине директор школе, координатор и још по три особе. Они су задужени и за пријем жалби ученика. Предметни наставник не може да дежура на испиту. Ипак, постоји хипотетична могућност да поједини дежурни наставници не буду на потребном нивоу одговорности.

Раде анализе резултата испита; могу да реагују по евентуалној појави сумњивог понављања истих одговора у више тестова. Од 2024. године, кад буду ревидирали регулативу, моћи ће да имају и мешана дежурства – по једног дежурног наставника из матичне школе, а другог из суседне установе. То је циљ који је остварив у великом броју школа, нарочито у урбаним срединама.

Прошле године се тестирање беспрекорно спровело, али се појавила ситуација која је засенила напоре. Имају одредбу да се ученици не смеју потписати пуним именом и презименом; такав тест се поништава. Тада је било 24 испита која су била потписана. Једна ученица је чак доспела у јавност, преко родитеља. Упркос присутности те теме у медијима током лета, у јесењем року се опет 7 ученика потписало. Забрана потписивања је наведена у правилнику, ученике на то подсећају и дежурни наставници, али чак ни то не помогне увек.

На питање шта се дешава са ученицима који се тако потпишу, наш гост је одговорио да им се тај испит поништава, а да могу да полажу у следећем року – макар то било наредне године.

После овог обраћања, Владимир Бојковић, стручњак за правна питања на Пројекту државне матуре, говорио је о регуларности коју за предвиђену државну матуру постижемо кроз измене и унапређења регулативе.

Навео је да ЗВКОВ треба да донесе интерни акт, да у њему наведе какве безбедносне системе имају и како раде с њима. Отворено је питање како обавезати спољне сараднике, на које се тај акт не би односио Може да се донесе етички кодекс, који би сарадници потписивали. Ту има још неких дилема око казнених мера за преступе, које треба благовремено решити кроз подзаконску регулативу, нагласио је.

Што се тиче регуларности испита у школама, главни актери су директор школе, наставници и ученици. Биће потребно да се у свим школама обезбеде средства за безбедно чување испитних материјала. То ће морати да се пропише интерним прописима.

Колега Бојковић је потом изложио – од нивоа закона до нивоа интерних прописа – који ниво се односи на који елемент регуларности државне матуре. У ЗОСОВ-у су већ прописане дисциплинске и казнене мере које се односе на одговорност ученика, родитеља, наставника и директора. Такође је прошле године изменама закона омогућено да се подзаконским актом пропише начин и поступак спровођења испита. То је за сада садржано у предлогу Стручног упутства за пробну матуру, које приводимо крају.

Сви елементи су већ уграђени у Стручно упутство: оно садржи правила понашања свих учесника и евентуалне казнене мере, прецизна упутства за сваку групу учесника, упутства за безбедну испоруку материјала, образац записнка о преузимању материјала са пункта, образац записника о враћању испитних материјала на пункт и слично. Акта школа ће морати бити усаглашена са правилником који ће настати из Стручног упутства.

Неће бити популарно објављивати све те строге мере, али јасна правила спровођења државне матуре су кључна за регуларност процеса и за широко прихватање тог новог корака у систему образовања. Због уписних рокова факултета, процеси око евентуалних прекршаја и ексцеса ће морати врло брзо да се решавају у судској пракси, нагласио је.

Милош Благојевић, помоћник министра, подсетио је на добра решења које и установе и ученици у Србији знају из основног образовања, из искуства са завршним испитима. У ЗВКОВ-у већ постоји безбедносни режим, зна се ко сме, а ко не сме да уђе у посебне просторије. Из Завода излазе сигурносне кесе са спремним и шифрованим тестовима. Завршени тестови се скенирају, прегледачи не знају чији тест прегледају; гледају задатак по задатак, дакле та етапа је потпуно разрађена. Највећа одговорност је и овде на школама. Идуће недеље, рекао је, до краја се дефинише садржај Стручног упутства за пробу државне матуре пред лето 2023. године.

На питање о регуларности у школама, Винко Филиповић је нагласио да у Хрватској мешана дежурства чине обавезним, јер очекују известан отпор наставника, иако они имају плаћен превоз у градским срединама и немају додатне трошкове. Кључно је координирати равнатеље, јер су они пресудни фактор у школама. Ако они закажу у било ком кораку, настају проблеми. Изузетно су битни и испитни координатори, јер од њиховог залагања зависи регуларност испита у школској етапи.

У тих 15 година су разрађивали правила како су искрсавали проблеми. Но правила могу бити савршена, али она су узалудна ако их се не држимо, нагласио је колега из Хрватске.

Та озбиљност коју матура захтева, то није стандард у нашим друштвима, придржавање правила није универзално прихвћено, нпр. почетак испита свуда тачно на време и слично. Али, државна матура је сада узор поузданости. Учествовао је летос у ТВ дебати о државној матури, подсетио је; када је у емисији говорио ученик из Београда, као да је чуо њихове ученике пре 13 година. Матура је 2009. године покренута као главна антикорупцијска мера. Временом су се сви, укључив и факултете, уверили у њен учинак у томе и прихватили је.

Јелена Паројчић, експерткиња Пројекта државне матуре за сарадњу са високообразовним установама, описала је како изгледа пријемни испит на њеном матичном факултету, који се ради по моделу ког се држи већина факултета у Србији. Код њих на Фармацеутском факултету се припремају питања из три предмета, студенти полажу комбиновани испит. Наставници припремају по три теста и тада не учествују у другим активностима.

На дан испита, умножава се један од та три теста, према планираном простору (амфитеатар 1, хол, итд.) Испит спроводе на суседном Саобраћајном факултету, који има више простора. Редослед кандидата је по редоследу пријављивања. Наставници се већ распоређују по простору. Кандидати смеју да имају само флашицу воде, а мобилни уређај морају да предају. Испитни картончић има део где они попуњавају име и презиме, тај део се отцепљује; оба дела имају баркод.

Скенирање тестова надзиру наставници. Касније се софтверски повежу та два папира, односно кода. У упутствима је крупно истакнуто да не сме бити комуникације. Кандидати су свесни да су конкуренција једни другима, боје се елиминације. Добра пракса подразумева екстерне надзорнике. Ако не буде могуће полагати државну матуру у спортским халама, или универзитетским просторима, добро би било укључити универзитетске наставнике у дежурства на испитима, предложила је. Чула се и идеја да на испитима дежурају и студенти, рекла је.

Специјални саветник министра просвете, Зоран Костић, навео је како је током година побољшаван процес одржавања завршних испита у основном образовању. Постоји путања тог теста са 17 кућица, где су тачно наведени сви надлежни. Ако негде настане проблем, тачно се зна ко је одговоран. То треба припремити и за државну матуру. Није намера да се неко казни, већ да се побољша цео процес. Биће наравно изазова, рекао је, али одговараћемо на њих.

Дискусија

Отварајући дискусију, Грегор Мохорчич је подсетио да је циљ овог окупљања да се провере све процедуре, да сагледамо да ли смо предвидели све могуће изазове. Нагласио да „правила игре“ треба да су учесницима унапред јасна. Како рече Винко Филиповић, она ће да се побољшавају из године у годину. Имамо разне фазе, подсетио је: припрему тестова, штампање, паковање, дистрибуцију, поврат, скенирање, прегледање и тако даље.

Кренуо је од почетка – а то су радне групе и људски ресурси уопште – шта треба сви они да знају. Треба имати поверења у све њих, али ниво одговорности није свуда исти.

Питао је шта је потребно код ЗВКОВ-а; да ли су процедуре за завршни испит довољне или их треба мењати за државну матуру. Јуче се на другом скупу чуло да нема довољно места за радне групе. Групе у оквиру Пројекта су током пандемије радиле онлајн, морале су да оптимизују рад од куће и безбедну размену материјала преко е-поште.

Александар Станисављевић, координатор више радних група у ЗВКОВ-у, предочио је како изгледају њихове процедуре за завршни испит. Неке процедуре су строже него у Хрватској и Словенији. Управа Завода је веома строга око тога. Нису до сада имали провалу, а сада је и штампање интерно решено, што је раније била слаба тачка. Чланови радних група су озбиљни, разумеју важност државне матуре, редовно и солидно су плаћени, с правом очекујемо озбиљност од њих, рекао је.

Колега Станисављевић је објаснио да кад крене безбедни режим, ко год дође у Завод, потписује изјаву о тајности тог дана. Тачно би могло да се зна ко је одговоран за било какав преступ. Поштују све процедуре, остављају ствари, мобилне итд. Сви сарадници врло брзо прихвате та правила.

Грегор Мохорчич је подсетио да у Хрватској у сваком тренутку индивидуално знају код кога је који испит, и питао да ли је тако и у ЗВКОВ-у.

Александар Станисављевић је рекао да су координатори задужени за по један предмет. Они одговарају за безбедност; група више нема задатке кад их преда, координатор их доноси и односи сваки пут. То је још безбедније него у региону, где задаци остају код чланова радних група.

За стручну поузданост одговара рецензент, обично неко са универзитета, а координатор за то да се то што се тестом проверава сигурно учи у свим школама, односно да се налази у бар три различита уџбеника. Сад је уведен и додатни корак; нулти примерак теста који одштампају поново прегледају.

Колегиница Александра Росић, која је координисала рад радних група за општеобразовне предмете, а пре тога десетак година била сарадница Завода на завршним испитима, предочила је присутнима како су радиле прве радне групе државне матуре. Уведен је документ Етички кодекс, који су чланови група потписали. Имали су обавезу да бришу оне задатке које предају.

Њихови рачунари нису смели да буду на мрежи док се радило на задацима и морали су да буду под шифром, да им не приступе чланови породица, објаснила је. Кад су због пандемије морали да пређу на рад онлајн, никад нису на зуму приказивали по читав тест, да не би нико сликао екран. Тестови су били затворени шифрама. Морају постојати процедуре за све, без обзира што знамо да нико из радних група не би никада свесно открио тест. Увек нешто може да се деси случајно.

Милош Благојевић се заузео за идеју да се у процедуре унесу сви сценарији кроз које смо сада непланирано прошли – као што су полагање по бројним учионицама у школама где нема велике сале, оцењивање по школама, а не централизовано итд. – како не би било много одлучивања кад се деси нешто непредвиђено, кад би се из нужности одступило од писане процедуре. То треба да укључује и рад од куће чланова радних група. Јер свако одступање донесе много питања кроз инфо центар, па могу да варирају инструкције, да настану неспоразуми, забуне и нервоза. Силом прилика смо стекли корисна искуства, треба све те ситуације забележити.

Потом се прешло на тему достављања испитних материјала школама. Наглашена је одговорност директора за безбедно преузимање кутија са тестовима са пунктова. Било је разговора око тога да ли треба да их преузму одједном или само за конкретан дан тестирања. Истакнуто је да има школа које су веома удаљене од пунктова школских управа, у неким случајевима и по три сата вожње; толике раздаљине у оба правца напросто нису савладиве, па се за такве школе морају наћи друга решења. Наглашено је да се Пошта Србије показала поузданим партнером и да можда они могу да понуде решење за те ситуације.

Било је речи и о обиму материјала. Искуство са завршним испитом је ограничено на три теста и три дана испита. Али, државна матура траје две недеље и има много више испита. За три обавезна теста у питању су напримр три пуне палете кутија. То не може да стане у сеф, па ће школама бити потребни трезори.

Наглашено је и да треба унапред проверити да ли су безбедни простори на пунктовима довољно пространи за истовремено чување материјала за државну матуру и за завршни испит. Са друге стране, одвојен транспорт тестова до пунктова за сваки дан испита донео би превелике трошкове, а и повећане ризике.

Следећа тема о којој је било речи је етапа тестирања у самим школама. Потребно је благовремено проверити да ли је преузет довољан број кеса (без отварања кеса пре времена). Ако их негде нема довољно настаје проблем, јер резервне материјале није лако доставити из Београда.

Дискусија је потом настављена на тему самог полагања испита, како би се проверило да ли је све прецизирано око дежурстава, надзора, итд. Колеге из ЗВКОВ-а су питане за препоруке са „мале матуре“.

Они су потврдили да највише проблема буде управо на пољу дежурања. Имали су репрезентативне узорке, па тамо где се установе сумњиви резултати, приступају поновном прегледању тестова. Открили су доказе да повремено јесте било преписивања, или да је било недоследног оцењивања. Али у последње три године, скенирањем тестова је постигнуто много у побољшању понашања, нарочито код прегледања.

Право ученика да узму кратку паузу током полагања разматрано је из угла безбедности. Иако већина учесника скупа не подржава забрану таквих кратких индивидуалних одмора, сагласили су се да је нужна провера тоалета непосредно пре испита. Поменути су и уређаји за ометање сигнала, због једва приметних електронских аудио уређаја, чијом евентуалном применом неко може нарушити праведност тестирања.

Потом је било речи о овлашћењу за улазак у школске зграде за време испита. Оно је потребно нпр. супервизорима који долазе да надзиру тестирања, а свакако и дежурним наставницима, ако буду долазили из других школа. Наглашено је да за одређене људе треба оставити и могућност ненајављеног надзора. У то спадају чланови радних група, рецензенти, и представници министарства просвете. Поновљен је и предлог да представници факултета учествују у надзору.

Наведено је да треба записати и јасна упутства за медијске раднике, како би знали када и колико могу у школама да сликају призоре за своје прилоге (само пре и после испита).

Следећа фаза о којој се разговарало је безбедан повратак урађених тестова. У школама се пакују тестови и превозе се на пунктове. Није им потребна пратња, јер запаковани тестови иду директно на скенирање на 33 локације опремљене за то.

У ванредним случајевима, ако се у некој школи одложило полагање из неког разлога, мора се координисати са Испитним центром да би се евентуално одложило и објављивање решења док се и то полагање не заврши. Такође је важно пазити да се ништа не објављује док не заврше и сви ученици који ће имати продужено време полагања.

Капацитет оцењивача је веома важан, наглашено је у делу дискусије посвећеном прегледању и бодовању. Важно је смањити број жалби, како би се брзо дошло до званичних резулата тестирања. Са друге стране, изнет је и став да у Србији влада велико очекивање да се све што пре објави, и тестови и резултати. И у Словенији и Хрватској се у разумном року објављују прелиминарни резултати, па потом стижу жалбе. У Хрватској нпр. финални резултати излазе тек у августу.

Закључци

У оквиру закључака, сумиране су кључне идеје и наведени следећи кораци. На основу бележака, биће припремљен предлог извештаја.

Кључни су људи који ће радити, пресудно је да имају високу радну етику. И оно што је најнужније: треба информисати учеснике и јавност какве све кораке предузимамо да обезбедимо регуларност државне матуре. Факултети су разумљиво забринути за регуларност, треба их уверити да то најозбиљније радимо, речено је на завршетку скупа.