logo-white
EUzaTebe_logo
Други дијалог са деканима о државној матури и високом образовању

Други дијалог са деканима о државној матури и високом образовању

9. фебруар 2021.

После првог масовног сусрета са највишим представницима факултета, одржаног у мају прошле године, Министарство просвете, науке и технолошког развоја сазвало је још један сличан састанак, како би се ставови доносилаца одлука у просвети и академске заједнице на тему државне матуре и високог образовања усагласили у највећој могућој мери.

На почетку скупа, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја, Бранко Ружић, поздравио је окупљене ректоре, проректоре и декане, од којих се неки, недавно изабрании, први пут срећу са овим изазовом. Нећемо разрешити све, али морамо да водимо дијалог, рекао је у уводу. Подсетио је да то није први такав скуп, већ да је одржан велики број састанака и да постоји континуитет од десет година припрема и усаглашавања, који је сада у завршној фази. Истакао је жељу Министарства да уписни критеријуми буду усаглашени и пре краја финалног рока у августу ове године. Подвукао је опредељење да се не копирају страна решења некритички, већ да специфичности нашег академског живота буду инкорпориране у овај механизам екстерног вредновања образовања. Нагласио је да је веоа важно да сви на факултетима буду добро информисани. На крају је подсетио да овај процес нема везе са изборним циклусима, већ да је дугорочно потребан консензус између свих нивоа образовања, да би се дошло до квалитетног и одрживог система.

Државна секретарка Маријана Дукић Мијатовић осврнула се потом на крупне изазове и задатке којима се бавило Министарство у претходном периоду. Навела је Стратегију развоја науке, Стратегију развоја образовања до 2030. године, Стратегију развоја вештачке интелигенције, каталогизацију радних места у просвети, изборе за разна тела и сличне кораке, а осврнула се и на разноврсна питања финасирања академске заједнице. Захвалила се и пројектном тиму државне матуре на конкретним решењима из праксе, без којих нема помака. Најавила је презентацију пројектног тима и замолила учеснике да се после тог сегмента што активније укључе у дискусију.

Презентацију је одржала професорка Снежана Медић, која води пројектне активности усмерене на усаглашавање државне матуре са високим образовањем. Она је детаљно представила све досадашње кораке у овом процесу. Говорила је најпре о стратешком контексту и о разним видовима подршке које је пројекат државне матуре пружао високошколским установама за интегрисање државне матуре у њихове пријемне процесе. То је обухватало фокус-групе, информативне састанке, консултације, бројне радионице за све факултете у Србији, анализу постојећих уписних пракси, као и примере добре праксе из више европских земаља.

До предвиђеног рока, половина факултета је током 2021. године, била доставила предлоге модела вредновања резултата државне матуре за потребе селекције будућих студената, подсетила је професорка Медић, приказујући резултате анализе тих прелиминарних предлога. Указала је на релативно ниска очекивања факултета, од којих су многи спремни да вреднују само један матурски испит као услов, или да примају чак и ученике који положе само основни ниво матурских тестова.

Професорка Медић је обавестила присутне да сви факултети треба да доставе своје предлоге критеријума до 15. марта 2022. године, после чега ће бити урађена анализа тог укупног корпуса предлога минималних заједничких услова за вредновање елемената различитих типова матуре. Детаљи ће бити разматрани непосредно са факултетским уписним комисијама, на мањим консултативним састанцима. Анализа предлога ће бити достављена свим факултетима, тако да ће све високошколске установе знати шта и како остале установе планирају да вреднују.

У оквиру презентације, професорка Медић је предочила и како напредује усаглашавање на тему додатних испита, који ће увек бити неопходни одређеним факултетима. Ове установе разматрају рокове у распону од полагања пре тестирања државне матуре, преко летњих термина за уметничке факултете (код којих нпр. изложбени или концертни простори представљају велики изазов, због редовне наставе и испита) све до различитих пракси у окружењу, где поједини факултети проверавају способности својих малобројних кандидата тек у септембру.

Професорка Медић је своје излагање завршила планираним роковима за даље активности, на пример: фебруар је предвиђен за финализацију концепта додатних испита и међуфакултетска усаглашавања уписних критеријума, март за достављање и анализу завршних предлога уписних услова, април за међууниверзитетска усаглашања и крај августа за законом предвиђено објављивање нових услова за упис кандидата на високообразовне установе.

Током дискусије која је уследила, представници неколико државних и једне приватне академске установе изнели су, у име својих разноврсних колектива, своја виђења овог сложеног питања. Поновили су и неке од дилема на које је и професорка Медић указала у свом излагању. Било је например речи о томе како ће се при упису за рангирање обрачунавати резултати матурских испита, затим како ће се уписивати ученици који су положили раније по старом систему, кандидати са положеном државном матуром из других земаља, или кандидати из земаља окружења у којима се не организује државна матура, као и да ли би резултати евентуалних додатних испита били преносиви међу факултетима. За већину ових питања, која су још увек отворена, предвиђени су консултативни састанци, како би се нашла најбоља решења.

Закључујући дискусију, помоћник министра за високо образовање Бојан Тубић нагласио је да Министарство инсистира да матуранти не треба да имају два тешка испита у истом периоду, сем на ретким факултетима где су неопходне посебне способности. Главни циљ целе ове иницијативе је да побољшамо средње образовање кроз мерљиве параметре. Биће прилике да се уваже све потребе и специфичности одређених факултета и да се постигне консензус до краја лета, нагласио је.

Државна секретарка Маријана Дукић Мијатовић закључила је скуп одговоривши на поједине примедбе о недовољној транспарентности процеса. Подсетила је да су седнице Комисије за праћење припрема за спровођење државне матуре, којом она председава, отворене за јавост и редовно медијски испраћене. Циљ нам је, рекла је, да добијемо сигнале од родитеља и ученика. Високошколске установе су веома важна карика овог сложеног подухвата, који чине и ученици и родитељи и основне и средње школе и Министарство. Обећала је на крају да ће иницирати да КОНУС именује радну групу за државну матуру, како би се сви учесници договорили како да се овај комплексни план најбоље спроведе. Неће више бити одлагања државне матуре, рекла је, и позвала све да помогну да се овај процес спроведе на најбољи начин, ради ученика.

Скуп, који је почео у подне, завршен је мало после 14 часова. Фотографије са скупа погледајте у нашој Галерији.