logo-white
EUzaTebe_logo
Корени данашње матуре су у 18. веку

Корени данашње матуре су у 18. веку

Објављено: 16.08.2019

Гимназије су одувек биле карика која повезује основно и академско образовање. У западној и средњој Европи, државе почињу да прописују и уређују матурске испите од средине 19. века. Пре тог доба, школе су самостално одређивале правила.

Прва српска гимназија, основана у Сремским Карловцима, у тадашњој Угарској, почела је да ради 1. новембра 1791. године. Имала је шест разреда – четири нижа („граматика“), и два виша („хуманиора“). Ђаци су похађали наставу на латинском, а учили су и:

  • немачки,
  • историју,
  • земљопис,
  • природне науке,
  • антропологију,
  • римске старине,
  • грки језик,
  • физику,
  • логику и
  • моралку.

Први испити у српским школама одржани су 1868. године у Новом Саду, у Аустроугарској монархији, у кнежевини Србији 1876. године. До краја века, матура је уведена и у Црној Гори, и Босни и Херцеговини.

Образовање девојака у Срба почиње у првој половини 18. века. У 19. веку, ћерке богатијих и виђенијих људи најчешће узимају приватне часове и не похађају наставу. Али матуру полажу заједно са гимназијалцима.

Полагање матурског испита је била озбиљна ствар – испит зрелости. На тим захтевним испитима се лако могло пасти. Средњошколци који би положили би на поклон од родитеља добијали штап и шешир – реквизите који су означавали прелазак у свет одраслих.

Полагали су се испити из скоро свих предмета изучаваних током средњег школовања. Испити су се састојали из писменог и усменог дела и бивали су напорни и за ученике и за испитну комисију. Овакав систем одржан је, уз разне примедбе и са разним изменама, све до краја педесетих година 20. века.

Обичаји као што су портретисање матураната на заједничком таблоу и прославе успешно положених испита су каснијег датума: од краја Првог светског рата, односно од 50-их година двадесетог века.

Пратите нас