logo-white
EUzaTebe_logo

ČESTA PITANJA

Pitanja koja dobijamo smo ovde podelili u logične celine. Ako niste našli odgovor na ono što vas zanima, pišite nam.

Zašto uvodimo državnu maturu, zašto menjamo važeći sistem?

Zato što možemo bolje. Znanja učenika nam nisu svuda jednako vrednovana. Srednje škole ne mogu da se porede sa drugim školama i da se poboljšavaju na osnovu toga. Visoke škole nemaju poverenja u rezulate školskih maturskih ispita. A učenici koji žele dalje da se školuju moraju u istoj sezoni da polažu i maturu i prijemne ispite, što je naporno. I skupo, ako se prijave kod više fakulteta. Nekim učenicima pripreme za prijemne ispite nisu baš dostupne, jer žive daleko od univerzitetskih gradova. Standardizovana državna matura ukida sva ta ograničenja.

Ko prvi polaže državnu maturu?

Maturu prva polaže generacija učenika koja je srednju školu upisala 2018. godine. Od njih, najpre oni čija srednja škola traje tri godine imaju svoj završni ispit, na kraju školske 2020/2021. godine. Svi ostali, koji se školuju četiri godine, polažu maturski ispit po završetku školske 2021/2022. godine.

Pripreme za ispit

Da li će postojati zbirke zadataka za svaki predmet, iz kojih će biti odabrana pitanja za testove?

Priručnici za svaki predmet, odnosno područje rada, su u pripremi. Izrađuju ih radne grupe za pripremu ispita, u saradnji sa obrazovnim zavodima. Priručnici će sadržati primere po dva maturska testa, kao ilustraciju modela i tipova zadataka. Tako će učenici na vreme znati koje oblasti i teme se proveravaju na ispitu i na koji način. Nijedan od objavljenih primera zadataka iz tih ilustrativnih testova neće biti korišćen na samoj maturi, jer proveravamo znanje, a ne pamćenje zadataka. Ovi priručnici će biti objavljeni i na osam jezika nacionalnih manjina na kojima se obavlja nastava. Posle prve, potonje generacije će moći da vežbaju i na iskorišćenim zadacima iz prethodnih godina.

Da li će zbirke zadataka za državnu maturu biti u prodaji, kao što je slučaj sa ispitom na kraju osnovne škole?

Odlučeno je da se priručnici za pilotiranje pripreme samo u elektronskom obliku. Svi će biti dostupni na Vebu. Ta ušteda troškova štampanja omogućuje i da se pripremi veći broj zadataka od prvobitno predviđenog. Škole će pre samog pilotiranja moći da odštampaju primerke neophodne učenicima koji nemaju pristup internetu. Kada se procedure i tipovi zadataka provere u praksi, kroz pilotiranje, biće definisano kako će tačno izgledati pripreme za pravu državnu maturu, uključujući i izradu priručnika. Dok je za osnovnu školu bio potreban relativno mali broj različitih priručnika, on je za državnu maturu - zbog razlika u vrstama srednjih škola i raznovrsnosti obrazovnih programa - oko deset puta veći. Zato se i sama izrada ovako velikog raspona priručnika najpre isprobava tokom pilotiranja.

Struktura ispita

Koliko ima rokova za polaganje?

Polaganje mature se mora uskladiti sa rokovima za upis na visokoobrazovne ustanove. Zato se u toku jedne školske godine maturski ispiti organizuju u dva roka. Prvi, po završetku nastave za završne razrede, u periodu maj-jun, namenjen je svima. Drugi, krajem leta, u periodu avgust-septembar, je predviđen za učenike koji nisu završili školsku godinu zbog polaganja popravnih ispita, ili nisu položili maturski ispit iz prvog pokušaja, ili nisu u prilici da polažu u prvom roku, iz nekog krupnog razloga (za taj razlog moraju da imaju nepobitan dokaz). Sa ovakvim rasporedom polaganja, svi učenici koji polože maturske ispite imaju priliku da blagovremeno upišu neku visokoobrazovnu ustanovu.

Kako treba da izgleda završni ispit?

Završni ispit posle završenog trećeg završnog razreda srednjeg stručnog obrazovanja se sastoji iz pisane teorijske pripreme za izradu praktičnog dela ispita i praktičnog ispita. Praktični deo čine jedan ili više standardizovanih zadataka, kojima se proveravaju stručne kompetencije propisane standardom kvalifikacija za profil za koji se učenik obrazovao. Ispitnu komisiju čine dva nastavnika glavnih stručnih predmeta i jedan eksterni član – predstavnik poslodavaca.

Kako treba da izgleda maturski ispit?

Postoje tri vrste maturskih ispita: opšta, umetnička i stručna matura. Sve tri vrste su dvodelne, imaju po obavezni i izborni deo. Obavezni deo polažu svi učenici i njega čine tri ispita. U obaveznom delu, svaka vrsta mature ima drukčiju kombinaciju opšteobrazovnih predmeta. Ispite iz izbornog dela učenici mogu, ali ne moraju da polažu. Nije im ograničen broj ispita u izbornom delu, sem obimom Liste izbornih predmeta.

Šta se polaže na opštoj maturi?

U obaveznom delu opšte mature učenici polažu: Srpski jezik i književnost, odnosno Maternji jezik i književnost, Matematiku i jedan predmet sa Liste opšteobrazovnih predmeta po sopstvenom izboru. Ako su matematiku učili dve godine ili manje, u obaveznom delu umesto nje biraju neki drugi predmet sa Liste opšteobrazovnih predmeta. Ne mogu da izaberu Srpski/Maternji jezik, jer ga svakako polažu. Ovi učenici imaju pravo da polažu matematiku u izbornom delu mature, ukoliko žele.

Šta se polaže na umetničkoj maturi?

U obaveznom delu umetničke mature učenici polažu: Srpski jezik i književnost, odnosno Maternji jezik i književnost, Predmet sa Liste opšteobrazovnih predmeta po sopstvenom izboru i Umetnički nastavni predmet.

Šta se polaže na stručnoj maturi?

U obaveznom delu stručne mature učenici polažu: Srpski jezik i književnost, odnosno Maternji jezik i književnost, Matematiku i Stručni ispit za profil za koji su pohađali obrazovanje (teorijski + praktični deo). Ako su matematiku učili dve godine ili manje, u obaveznom delu umesto nje biraju neki drugi predmet sa Liste opšteobrazovnih predmeta. Ne mogu da izaberu Srpski/Maternji jezik, jer ga svakako polažu. Ovi učenici imaju pravo da polažu matematiku u izbornom delu mature, ukoliko žele.

Koje predmete sadrži Lista opšteobrazovnih predmeta?

Na Listi opšteobrazovnih predmeta su sledeći predmeti: 1. SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST, ODNOSNO MATERNJI JEZIK I KNJIŽEVNOST (obavezan za sve učenike) 2. STRANI JEZIK (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, ili španski) 3. MATEMATIKA (ukoliko je ne polažu u obaveznom delu ispita, učenici mogu da je polažu u izbornom delu) 4. FIZIKA 5. HEMIJA 6. BIOLOGIJA 7. GEOGRAFIJA 8. ISTORIJA 9. SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK (samo za učenike koji polažu na jeziku neke od nacionalnih manjina)

Organizacija ispita

Gde se polaže?

U redovnim usovima, matura i završni ispiti će za većinu učenika biti organizovani u školama. Tamo gde nema uslova za to, škole će naći druga rešenja. U eventualnim vanrednim uslovima, na vreme će biti objavljena uputstva.

Koliko traje jedan ispit?

Maksimalno predviđeno trajanje ispita je 240 minuta, odnosno 4 sata. U retkim slučajevima, ono može da bude i produženo. Moguće je da će se radnim grupama za izradu zadataka tražiti da sastave zadatke tako da učenici mogu da ih reše u rasponu od 180 minuta, odnosno 3 sata. Uzimaju se u obzir i fiziološke potrebe, i napor potreban da se duže vreme bez pauze održava koncentracija, i slično.

Kako se polaže?

Ispiti su u pisanoj formi, samo se praktični delovi ispita mature (umetnički nastavni predmeti i maturski praktični rad) i završni ispit polažu u vidu izvršavanja radnih zadataka, nastupa i slično.

Koliko ima pitanja po ispitu?

Po ispitu ima 40 pitanja: 10 sa osnovnog nivoa znanja, 20 sa srednjeg nivoa i 10 sa naprednog nivoa.

Kako se razlikuju tri nivoa znanja koja se proveravaju na maturskim ispitima?

Osnovna znanja i veštine iz datog predmeta treba da su savladali svi učenici sa završenim srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri godine. To su znanja koja će im biti potrebna u svakodnevnom životu i radu, bez obzira na struku koju odaberu. Pored tih osnovnih, Srednji nivo sadrži dodatna znanja i veštine iz datog predmeta; njima treba da vladaju učenici koji, posle završenog srednjeg obrazovanja, žele da studiraju akademske programe koji nisu direktno povezani sa datim predmetom - na primer, matematička znanja koja trebaju učenicima rešenim da studiraju društvene nauke. Napredni nivo sadrži, pored znanja i veština sa osnovnog i srednjeg nivoa, i dodatna znanja i veštine iz datog predmeta kojima treba da vladaju učenici rešeni da studiraju akademski program iz neke oblasti direktno povezane sa tim predmetom. Na primer, napredni nivo znanja i veština iz matematike je potreban onim učenicima koji će studirati matematiku ili prirodne i tehničke nauke.

Ishod ispita

Da li su ispitna pitanja i zadaci isti za sve učenike?

Ne samo ispitna pitanja i zadaci. Na državnoj maturi, uslovi za sve učenike su jednaki: svi polažu isti ispit u isto vreme i bivaju ocenjeni prema istim merilima. Testovi se prave na državnom nivou; kriterijum ocenjivanja je definisan na državnom nivou; na ispitu dežuraju osobe koje nisu zaposlene u školi po utvrđenoj proceduri i uz mogućnost nadzora i nad njima, učeničke odgovore ocenjuju osobe koje nisu zaposlene u školi i to posebno obučene za ocenjivanje, kako bi se usaglasila merila i ujednačilo ocenjivanje. Cilj ovih mera je da svi učenici imaju jednake polazne šanse za uspeh.

Kako se ocenjuju zadaci?

Zadatke oceni svaki član školske ispitne komisije zasebno. U svom obrascu za ocenjivanje radnog zadatka vrednuje pojedinačne pokazatelje. Zatim se, uzimajući u obzir pojedinačan broj bodova svakog člana komisije, utvrdi prosečan broj bodova za svaki radni zadatak i on se pomoću petostepene skale prevede u uspeh. Za svaki pojedinačni radni zadatak definisan je maksimalan broj bodova, u zavisnosti od težine zahteva i drugih elemenata.

Kako se boduju odgovori?

Broj bodova se određuje unapred, pri sastavljanju zadataka, prema težini konkretnog zadatka. Testovi koje centralizovano sastavljaju odabrani srednjoškolski i univerzitetski profesori ocenjuju se po uputstvu za ocenjivanje. Na taj način su svi učenici ravnopravni pri ocenjivanju ispita i izbegava se lični uticaji profesora.

Postoji li donji prag za polaganje jednog predmeta? Koliko bodova je minimum za uspeh na ispitu?

Koncept završnih ispita u srednjem obrazovanju predviđa da učenici na maturskim testovima moraju da dostignu određeni, unapred definisani nivo postignuća, ali ne definiše koliki je taj nivo. On će biti utvrđen blagovremeno i naveden u dokumentima koji uređuju polaganje maturskih ispita. Učenici će na vreme znati šta je donja granica uspeha. Do tada ima dovoljno vremena i dovoljno proba polaganja da učenici ne moraju unapred da se zadovolje minimalnim rezultatom. Redovnim učenjem predmeta koji će se polagati može se steći znanje za bar solidan rezultat.

Šta u slučaju da neko ne položi? Kad ima pravo da polaže ponovo?

Ako neko ne položi u prvom roku, ima priliku da ponovo polaže u drugom roku. Ako ne prođe ni u drugom roku, može da se prijavi da ponovo polaže krajem sledeće školske godine.

Varijante

Može li da se bira nivo, da se učenici opredele za osnovni, srednji ili napredni?

Svi učenici polažu iste testove, koji sadrže pitanja, odnosno zadatke sa tri različita nivoa znanja. Učenici treba da pokušaju da odgovore na pitanja sa svih nivoa i ne treba sebe unapred da ograničavaju.

Može li neko da razdvoji svoj ispit na dva roka - da prvo polaže obavezni, pa posle izborni?

Učenici mogu da polažu Izborni deo ili odmah uz obavezni, u istom ispitnom roku, ili naknadno, u drugom roku. Učenici treba da imaju u vidu da podelom ispita u dve faze rizikuju da u vreme kad oni dobiju uverenje o završenom ispitu visokoškolska ustanova koja ih zanima više nema slobodnih mesta na upisnoj listi.

Mogu li učenici filoloških odeljenja ili škola, ako ne žele da polažu matematiku u obaveznom delu, da i za treći obavezni predmet izaberu strani jezik, umesto istorije ili geografije?

Zavisi od toga šta biraju kao treći predmet. Ako bi izabrali jedan strani jezik umesto neke od društvenih nauka sa Liste izbornih predmeta i drugi Strani jezik umesto Matematike, da bi na osnovu svojih znanja jezika lakše ostvarili dobar rezultat, postigli bi kratkoročan cilj visokog zbira poena na maturi, ali bi suzili svoje šanse pri izboru fakulteta. Zato nije dozvoljena ta mogućnost da u obaveznom delu opšte mature sva tri ispita budu jezici.

Zašto su obavezni srpski i matematika, kad na većini fakulteta ta dva predmeta nisu ni potrebna? Zašto se kao nekad ne daje samo ocena za maturski rad (odnosno "položio/ nisi položio"), a da se polažu predmeti po izboru, u zavisnosti od fakulteta za koje se učenici odluče?

Mora da postoji nešto što polažu svi, kako bi se moglo uspostaviti rangiranje. Nikome nije garantovan upis na željeni fakultet, utoliko bi bilo rizično za učenike da polažu samo neke izborne predmete. Obavezni predmeti se ne mogu zaobići, jer se iz njih najjasnije može sagledati čitava generacija, odnosno kvalitet nastave. A jedan od ciljeva državne mature je i unapređivanje obrazovnog sistema na osnovu realnih pokazatelja.

Posebni uslovi pri polaganju

Polaganje na jezicima nacionalnih manjina

Učenici koji se nisu školovali na srpskom jeziku polažu ispite na jeziku na kom su se školovali, ali imaju pravo i da delimično ili u celini polažu na srpskom, ako žele. Oni koji polažu na svom jeziku, mogu za izborni ispit da odaberu srpski kao nematernji jezik, ako žele.

Kako će ispite polagati učenici sa posebnim potrebama?

Predviđeno je da i učenici sa posebnim potrebama na testovima polažu ista pitanja kao i drugi učenici, ali da im se uslovi polaganja prilagode u skladu sa njihovim fizičkim ili komunikacijskim preprekama. Na primer, mogu da imaju više vremena na raspolaganju i slično. Učenici koji imaju individualni obrazovni plan polažu ispit u skladu sa tim planom, prema odluci tima za inkluzivno obrazovanje i tima za pružanje dodatne pomoći učenicima.

Prohodnost ka visokom obrazovanju

Da li će državna matura zameniti prijemne ispite?

Plan je da državna matura zameni prijemne ispite i da tako visoko obrazovanje učini dostupnijim. Zato ispitne zadatke i testove zajedno sastavljaju srednjoškolski i univerzitetski profesori. Uspeh iz škole, rezultati ostvareni na državnoj maturi i sistem lista želja svim učenicima omogućuje pravedno i nepristrasno upisivanje na one fakultete za koje ispunjavaju uslove. Fakulteti i dalje imaju mogućnost da testiraju posebne talente i sposobnosti, po potrebi.

Koje će predmete na maturi fakulteti tražiti za upis?

Fakulteti imaju visok stepen autonomije oko upisne politike. Po zakonu imaju pravo da eventualno zatraže dodatne ispite, povrh onih koje učenici budu položili na državnoj maturi. Za neke od fakulteta biće dovoljno položiti obavezni deo mature; za upis u one najpopularnije verovatno će biti potrebno položiti i jedan ili dva predmeta u izbornom delu; a neki fakulteti (na primer, umetnički) će sigurno i dalje organizovati ispite provere posebnih talenata i sposobnosti.

Da li će učenici iz srednjih stručnih škola moći da se prijavljuju na matične fakultete ?

Zakon o visokom obrazovanju kaže da, na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature, učenici imaju pravo upisa u odgovarajuće visokoobrazovne ustanove u matičnoj oblasti, u skladu sa uslovima koji će biti određeni posebnim zakonom.

Da li će učenici iz srednjih škola u trogodišnjem trajanju moći da se upisuju na fakultete?

Trogodišnje školovanje nije dovoljno za upis na fakultet. Da bi mogli da nastave školovanje na univerzitetskom nivou, ti učenici moraju prvo da nadoknade četvrtu godinu školovanja. Posle toga polažu maturski ispit, pod istim uslovima i u istim rokovima kao i ostali učenici, uključujući i one izborne predmete koje njihov željeni fakultet traži.

Da li će učenici sa položenom stručnom ili umetničkom (ne opštom) maturom moći da konkurišu na umetničke fakultete?

U Zakonu o visokom obrazovanju piše da visoobrazovne ustanove mogu kandidatima koji su pohađali srednje stručno i srednje umetničko obrazovanje da omoguće da polažu i ispite sa opšte mature. Tako bi, u zavisnosti od postignuća, ovi učenici dobili šansu da konkurišu za upis na veći broj studijskih programa na visokoškolskim ustanovama nego što bi to bio slučaj samo na osnovu kvalifikacije koju su stekli u srednjem stručnom ili umetničkom obrazovanju.

Kako će se određivati redosled za upis na fakultete?

Po Zakonu o visokom obrazovanju, redosled kandidata za upis na studije prvog stepena određuju školski uspeh iz srednje škole i rezultati na ispitima (prijemnom, odnosno onom za proveru sklonosti i sposobnosti) s tim što se, umesto prijemnog ispita, vrednuju rezultati opšte mature onim kandidatima koji su je položili.

Kako će da se obračunava broj poena za fakultete?

Po dosadašnjem sistemu bodovanja na fakultetima, uspeh u srednjoj školi je mogao da donese maksimalno 40 odsto broja poena potrebnog za upis na visokoobrazovnu ustanovu, a maksimalno 60% su mogli da donesu bodovi sa prijemnog ispita. Fakulteti se još uvek nisu izjasnili kakve formule za rangiranje kandidata će primenjivati od 2022. godine, kad zaživi državna matura. Logično bi bilo da od tada rezultat maturskih ispita predstavlja taj veći udeo koji su ranije učenici zasluživali na prijemnim ispitima.

Podela nadležnosti

Ko je nadležan za pripremu i sprovođenje državne mature?

Nadležnosti institucija i organizacija po pitanju uvođenja ispita na kraju srednjeg obrazovanja su na ovom sajtu bliže opisane na stranici "Nadležnosti". Projekat državne mature ovim ustanovama pruža tehničku pomoć u ovom poslu.

Šta je nadležnost Projekta državne mature?

Projekat državne mature nema nadležnost u klasičnom smislu, već pruža tehničku podršku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da pripremi, isproba i sprovede državnu maturu na kraju srednjeg obrazovanja. Prvi zadatak projekta je da pomogne da se obrazovni sistem spremi za sprovođenje mature, kroz obuke nastavnika za sastavljanje ispitnih pitanja, obuke zaposlenih u obrazovnim zavodima, kroz osmišljavanje procedura, sagledavanje troškova, razne analize i između ostalog i kroz projektni zadatak za izradu informacionog sistema za sprovođenje mature. Drugi zadatak je da pripremi visokoobrazovne ustanove da vremenom zamene prijemne ispite maturskim rezultatima gde god je to moguće (nije moguće tamo gde su studentima potrebne posebne sposobnosti). I najzad, treba da postigne da javnost razume i prihvati maturu tako kako je zamišljena. Sve ostalo - koncept mature, regulativa, izbor ispitnih predmeta, struktura, trajanje i bodovanje ispita itd. - je u nadležnosti Ministarstva i obrazovnih zavoda.

Pišite nam, ako niste našli odgovor na pitanje koje vas zanima.

Odgovorićemo vam ili ćemo pitanje proslediti nadležnima i preneti vam njihov odgovor.