logo-white
EUzaTebe_logo

ЧЕСТА ПИТАЊА

Питања која добијамо смо овде поделили у логичне целине. Ако нисте нашли одговор на оно што вас занима, пишите нам.

Зашто уводимо државну матуру, зашто мењамо важећи систем?

Зато што можемо боље. Знања ученика нам нису свуда једнако вреднована. Средње школе не могу да се пореде са другим школама и да се побољшавају на основу тога. Високе школе немају поверења у резулате школских матурских испита. А ученици који желе даље да се школују морају у истој сезони да полажу и матуру и пријемне испите, што је напорно. И скупо, ако се пријаве код више факултета. Неким ученицима припреме за пријемне испите нису баш доступне, јер живе далеко од универзитетских градова. Стандардизована државна матура укида сва та ограничења.

Ко први полаже државну матуру?

Матуру прва полаже генерација ученика која је средњу школу уписала 2018. године. Од њих, најпре они чија средња школа траје три године имају свој завршни испит, на крају школске 2020/2021. године. Сви остали, који се школују четири године, полажу матурски испит по завршетку школске 2021/2022. године.

Припреме за испит

Да ли ће постојати збирке задатака за сваки предмет, из којих ће бити одабрана питања за тестове?

Приручници за сваки предмет, односно подручје рада, су у припреми. Израђују их радне групе за припрему испита, у сарадњи са образовним заводима. Приручници ће садржати примере по два матурска теста, као илустрацију модела и типова задатака. Тако ће ученици на време знати које области и теме се проверавају на испиту и на који начин. Ниједан од објављених примера задатака из тих илустративних тестова неће бити коришћен на самој матури, јер проверавамо знање, а не памћење задатака. Ови приручници ће бити објављени и на осам језика националних мањина на којима се обавља настава. После прве, потоње генерације ће моћи да вежбају и на искоришћеним задацима из претходних година.

Да ли ће збирке задатака за државну матуру бити у продаји, као што је случај са испитом на крају основне школе?

Одлучено је да се приручници за пилотирање припреме само у електронском облику. Сви ће бити доступни на Вебу. Та уштеда трошкова штампања омогућује и да се припреми већи број задатака од првобитно предвиђеног. Школе ће пре самог пилотирања моћи да одштампају примерке неопходне ученицима који немају приступ интернету. Када се процедуре и типови задатака провере у пракси, кроз пилотирање, биће дефинисано како ће тачно изгледати припреме за праву државну матуру, укључујући и израду приручника. Док је за основну школу био потребан релативно мали број различитих приручника, он је за државну матуру - због разлика у врстама средњих школа и разноврсности образовних програма - око десет пута већи. Зато се и сама израда овако великог распона приручника најпре испробава током пилотирања.

Структура испита

Колико има рокова за полагање?

Полагање матуре се мора ускладити са роковима за упис на високообразовне установе. Зато се у току једне школске године матурски испити организују у два рока. Први, по завршетку наставе за завршне разреде, у периоду мај-јун, намењен је свима. Други, крајем лета, у периоду август-септембар, је предвиђен за ученике који нису завршили школску годину због полагања поправних испита, или нису положили матурски испит из првог покушаја, или нису у прилици да полажу у првом року, из неког крупног разлога (за тај разлог морају да имају непобитан доказ). Са оваквим распоредом полагања, сви ученици који положе матурске испите имају прилику да благовремено упишу неку високообразовну установу.

Како треба да изгледа завршни испит?

Завршни испит после завршеног трећег завршног разреда средњег стручног образовања се састоји из писане теоријске припреме за израду практичног дела испита и практичног испита. Практични део чине један или више стандардизованих задатака, којима се проверавају стручне компетенције прописане стандардом квалификација за профил за који се ученик образовао. Испитну комисију чине два наставника главних стручних предмета и један екстерни члан – представник послодаваца.

Како треба да изгледа матурски испит?

Постоје три врсте матурских испита: општа, уметничка и стручна матура. Све три врсте су дводелне, имају по обавезни и изборни део. Обавезни део полажу сви ученици и њега чине три испита. У обавезном делу, свака врста матуре има друкчију комбинацију општеобразовних предмета. Испите из изборног дела ученици могу, али не морају да полажу. Није им ограничен број испита у изборном делу, сем обимом Листе изборних предмета.

Шта се полаже на општој матури?

У обавезном делу опште матуре ученици полажу: Српски језик и књижевност, односно Матерњи језик и књижевност, Математику и један предмет са Листе општеобразовних предмета по сопственом избору. Ако су математику учили две године или мање, у обавезном делу уместо ње бирају неки други предмет са Листе општеобразовних предмета. Не могу да изаберу Српски/Матерњи језик, јер га свакако полажу. Ови ученици имају право да полажу математику у изборном делу матуре, уколико желе.

Шта се полаже на уметничкој матури?

У обавезном делу уметничке матуре ученици полажу: Српски језик и књижевност, односно Матерњи језик и књижевност, Предмет са Листе општеобразовних предмета по сопственом избору и Уметнички наставни предмет.

Шта се полаже на стручној матури?

У обавезном делу стручне матуре ученици полажу: Српски језик и књижевност, односно Матерњи језик и књижевност, Математику и Стручни испит за профил за који су похађали образовање (теоријски + практични део). Ако су математику учили две године или мање, у обавезном делу уместо ње бирају неки други предмет са Листе општеобразовних предмета. Не могу да изаберу Српски/Матерњи језик, јер га свакако полажу. Ови ученици имају право да полажу математику у изборном делу матуре, уколико желе.

Које предмете садржи Листа општеобразовних предмета?

На Листи општеобразовних предмета су следећи предмети: 1. СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ, ОДНОСНО МАТЕРЊИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ (обавезан за све ученике) 2. СТРАНИ ЈЕЗИК (енглески, италијански, немачки, руски, француски, или шпански) 3. МАТЕМАТИКА (уколико је не полажу у обавезном делу испита, ученици могу да је полажу у изборном делу) 4. ФИЗИКА 5. ХЕМИЈА 6. БИОЛОГИЈА 7. ГЕОГРАФИЈА 8. ИСТОРИЈА 9. СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК (само за ученике који полажу на језику неке од националних мањина)

Организација испита

Где се полаже?

У редовним усовима, матура и завршни испити ће за већину ученика бити организовани у школама. Тамо где нема услова за то, школе ће наћи друга решења. У евентуалним ванредним условима, на време ће бити објављена упутства.

Колико траје један испит?

Максимално предвиђено трајање испита је 240 минута, односно 4 сата. У ретким случајевима, оно може да буде и продужено. Могуће је да ће се радним групама за израду задатака тражити да саставе задатке тако да ученици могу да их реше у распону од 180 минута, односно 3 сата. Узимају се у обзир и физиолошке потребе, и напор потребан да се дуже време без паузе одржава концентрација, и слично.

Како се полаже?

Испити су у писаној форми, само се практични делови испита матуре (уметнички наставни предмети и матурски практични рад) и завршни испит полажу у виду извршавања радних задатака, наступа и слично.

Колико има питања по испиту?

По испиту има 40 питања: 10 са основног нивоа знања, 20 са средњег нивоа и 10 са напредног нивоа.

Како се разликују три нивоа знања која се проверавају на матурским испитима?

Основна знања и вештине из датог предмета треба да су савладали сви ученици са завршеним средњим образовањем у трајању од четири године. То су знања која ће им бити потребна у свакодневном животу и раду, без обзира на струку коју одаберу. Поред тих основних, Средњи ниво садржи додатна знања и вештине из датог предмета; њима треба да владају ученици који, после завршеног средњег образовања, желе да студирају академске програме који нису директно повезани са датим предметом - на пример, математичка знања која требају ученицима решеним да студирају друштвене науке. Напредни ниво садржи, поред знања и вештина са основног и средњег нивоа, и додатна знања и вештине из датог предмета којима треба да владају ученици решени да студирају академски програм из неке области директно повезане са тим предметом. На пример, напредни ниво знања и вештина из математике је потребан оним ученицима који ће студирати математику или природне и техничке науке.

Исход испита

Да ли су испитна питања и задаци исти за све ученике?

Не само испитна питања и задаци. На државној матури, услови за све ученике су једнаки: сви полажу исти испит у исто време и бивају оцењени према истим мерилима. Тестови се праве на државном нивоу; критеријум оцењивања је дефинисан на државном нивоу; на испиту дежурају особе које нису запослене у школи по утврђеној процедури и уз могућност надзора и над њима, ученичке одговоре оцењују особе које нису запослене у школи и то посебно обучене за оцењивање, како би се усагласила мерила и уједначило оцењивање. Циљ ових мера је да сви ученици имају једнаке полазне шансе за успех.

Како се оцењују задаци?

Задатке оцени сваки члан школске испитне комисије засебно. У свом обрасцу за оцењивање радног задатка вреднује појединачне показатеље. Затим се, узимајући у обзир појединачан број бодова сваког члана комисије, утврди просечан број бодова за сваки радни задатак и он се помоћу петостепене скале преведе у успех. За сваки појединачни радни задатак дефинисан је максималан број бодова, у зависности од тежине захтева и других елемената.

Како се бодују одговори?

Број бодова се одређује унапред, при састављању задатака, према тежини конкретног задатка. Тестови које централизовано састављају одабрани средњошколски и универзитетски професори оцењују се по упутству за оцењивање. На тај начин су сви ученици равноправни при оцењивању испита и избегава се лични утицаји професора.

Постоји ли доњи праг за полагање једног предмета? Колико бодова је минимум за успех на испиту?

Концепт завршних испита у средњем образовању предвиђа да ученици на матурским тестовима морају да достигну одређени, унапред дефинисани ниво постигнућа, али не дефинише колики је тај ниво. Он ће бити утврђен благовремено и наведен у документима који уређују полагање матурских испита. Ученици ће на време знати шта је доња граница успеха. До тада има довољно времена и довољно проба полагања да ученици не морају унапред да се задовоље минималним резултатом. Редовним учењем предмета који ће се полагати може се стећи знање за бар солидан резултат.

Шта у случају да неко не положи? Кад има право да полаже поново?

Ако неко не положи у првом року, има прилику да поново полаже у другом року. Ако не прође ни у другом року, може да се пријави да поново полаже крајем следеће школске године.

Варијанте

Може ли да се бира ниво, да се ученици определе за основни, средњи или напредни?

Сви ученици полажу исте тестове, који садрже питања, односно задатке са три различита нивоа знања. Ученици треба да покушају да одговоре на питања са свих нивоа и не треба себе унапред да ограничавају.

Може ли неко да раздвоји свој испит на два рока - да прво полаже обавезни, па после изборни?

Ученици могу да полажу Изборни део или одмах уз обавезни, у истом испитном року, или накнадно, у другом року. Ученици треба да имају у виду да поделом испита у две фазе ризикују да у време кад они добију уверење о завршеном испиту високошколска установа која их занима више нема слободних места на уписној листи.

Могу ли ученици филолошких одељења или школа, ако не желе да полажу математику у обавезном делу, да и за трећи обавезни предмет изаберу страни језик, уместо историје или географије?

Зависи од тога шта бирају као трећи предмет. Ако би изабрали један страни језик уместо неке од друштвених наука са Листе изборних предмета и други Страни језик уместо Математике, да би на основу својих знања језика лакше остварили добар резултат, постигли би краткорочан циљ високог збира поена на матури, али би сузили своје шансе при избору факултета. Зато није дозвољена та могућност да у обавезном делу опште матуре сва три испита буду језици.

Зашто су обавезни српски и математика, кад на већини факултета та два предмета нису ни потребна? Зашто се као некад не даје само оцена за матурски рад (односно "положио/ ниси положио"), а да се полажу предмети по избору, у зависности од факултета за које се ученици одлуче?

Мора да постоји нешто што полажу сви, како би се могло успоставити рангирање. Никоме није гарантован упис на жељени факултет, утолико би било ризично за ученике да полажу само неке изборне предмете. Обавезни предмети се не могу заобићи, јер се из њих најјасније може сагледати читава генерација, односно квалитет наставе. А један од циљева државне матуре је и унапређивање образовног система на основу реалних показатеља.

Посебни услови при полагању

Полагање на језицима националних мањина

Ученици који се нису школовали на српском језику полажу испите на језику на ком су се школовали, али имају право и да делимично или у целини полажу на српском, ако желе. Они који полажу на свом језику, могу за изборни испит да одаберу српски као нематерњи језик, ако желе.

Како ће испите полагати ученици са посебним потребама?

Предвиђено је да и ученици са посебним потребама на тестовима полажу иста питања као и други ученици, али да им се услови полагања прилагоде у складу са њиховим физичким или комуникацијским препрекама. На пример, могу да имају више времена на располагању и слично. Ученици који имају индивидуални образовни план полажу испит у складу са тим планом, према одлуци тима за инклузивно образовање и тима за пружање додатне помоћи ученицима.

Проходност ка високом образовању

Да ли ће државна матура заменити пријемне испите?

План је да државна матура замени пријемне испите и да тако високо образовање учини доступнијим. Зато испитне задатке и тестове заједно састављају средњошколски и универзитетски професори. Успех из школе, резултати остварени на државној матури и систем листа жеља свим ученицима омогућује праведно и непристрасно уписивање на оне факултете за које испуњавају услове. Факултети и даље имају могућност да тестирају посебне таленте и способности, по потреби.

Које ће предмете на матури факултети тражити за упис?

Факултети имају висок степен аутономије око уписне политике. По закону имају право да евентуално затраже додатне испите, поврх оних које ученици буду положили на државној матури. За неке од факултета биће довољно положити обавезни део матуре; за упис у оне најпопуларније вероватно ће бити потребно положити и један или два предмета у изборном делу; а неки факултети (на пример, уметнички) ће сигурно и даље организовати испите провере посебних талената и способности.

Да ли ће ученици из средњих стручних школа моћи да се пријављују на матичне факултете ?

Закон о високом образовању каже да, на основу положене стручне, односно уметничке матуре, ученици имају право уписа у одговарајуће високообразовне установе у матичној области, у складу са условима који ће бити одређени посебним законом.

Да ли ће ученици из средњих школа у трогодишњем трајању моћи да се уписују на факултете?

Трогодишње школовање није довољно за упис на факултет. Да би могли да наставе школовање на универзитетском нивоу, ти ученици морају прво да надокнаде четврту годину школовања. После тога полажу матурски испит, под истим условима и у истим роковима као и остали ученици, укључујући и оне изборне предмете које њихов жељени факултет тражи.

Да ли ће ученици са положеном стручном или уметничком (не општом) матуром моћи да конкуришу на уметничке факултете?

У Закону о високом образовању пише да висообразовне установе могу кандидатима који су похађали средње стручно и средње уметничко образовање да омогуће да полажу и испите са опште матуре. Тако би, у зависности од постигнућа, ови ученици добили шансу да конкуришу за упис на већи број студијских програма на високошколским установама него што би то био случај само на основу квалификације коју су стекли у средњем стручном или уметничком образовању.

Како ће се одређивати редослед за упис на факултете?

По Закону о високом образовању, редослед кандидата за упис на студије првог степена одређују школски успех из средње школе и резултати на испитима (пријемном, односно оном за проверу склоности и способности) с тим што се, уместо пријемног испита, вреднују резултати опште матуре оним кандидатима који су је положили.

Како ће да се обрачунава број поена за факултете?

По досадашњем систему бодовања на факултетима, успех у средњој школи је могао да донесе максимално 40 одсто броја поена потребног за упис на високообразовну установу, а максимално 60% су могли да донесу бодови са пријемног испита. Факултети се још увек нису изјаснили какве формуле за рангирање кандидата ће примењивати од 2022. године, кад заживи државна матура. Логично би било да од тада резултат матурских испита представља тај већи удео који су раније ученици заслуживали на пријемним испитима.

Подела надлежности

Ко је надлежан за припрему и спровођење државне матуре?

Надлежности институција и организација по питању увођења испита на крају средњег образовања су на овом сајту ближе описане на страници "Надлежности". Пројекат државне матуре овим установама пружа техничку помоћ у овом послу.

Шта је надлежност Пројекта државне матуре?

Пројекат државне матуре нема надлежност у класичном смислу, већ пружа техничку подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја да припреми, испроба и спроведе државну матуру на крају средњег образовања. Први задатак пројекта је да помогне да се образовни систем спреми за спровођење матуре, кроз обуке наставника за састављање испитних питања, обуке запослених у образовним заводима, кроз осмишљавање процедура, сагледавање трошкова, разне анализе и између осталог и кроз пројектни задатак за израду информационог система за спровођење матуре. Други задатак је да припреми високообразовне установе да временом замене пријемне испите матурским резултатима где год је то могуће (није могуће тамо где су студентима потребне посебне способности). И најзад, треба да постигне да јавност разуме и прихвати матуру тако како је замишљена. Све остало - концепт матуре, регулатива, избор испитних предмета, структура, трајање и бодовање испита итд. - је у надлежности Министарства и образовних завода.

Пишите нам, ако нисте нашли одговор на питање које вас занима.

Одговорићемо вам или ћемо питање проследити надлежнима и пренети вам њихов одговор.